Naučnici su otkrili identitet bakterije koja je izazvala prvu zabeleženu pandemiju u istoriji, poznatu kao Justinijanova kuga, koja je pre 1.500 godina opustošila istočno Sredozemlje. Ova pandemija, koja je počela 541. godine nove ere, prouzrokovala je ogromne gubitke života, a istraživanja su pokazala da je uzročnik bolesti bakterija Yersinia pestis, ista ona koja je odgovorna za kasnije epidemije, uključujući Crnu smrt.
Istraživači su uspeli da identifikuju tragove bakterije u masovnoj grobnici ispod ruševina drevnog grada Jeraša u Jordanu, što predstavlja prvi direktni biološki dokaz o postojanju Justinijanove kuge. Ova otkrića su omogućila naučnicima da bolje razumeju kako se pandemija širila unutar Vizantijskog carstva i kako je uticala na društvo tog vremena.
Rejs HY Jiang, glavni autor studije i vanredni profesor na Fakultetu javnog zdravlja Univerziteta u Južnoj Floridi, istakao je da su vekovima oslanjali na pisane zapise o bolesti, ali da su im nedostajali čvrsti biološki dokazi. „Naši nalazi pružaju deo te zagonetke koji nedostaje, nudeći prvi direktan genetski uvid u to kako se ova pandemija odvijala u srcu carstva“, rekao je Jiang.
Justinijanova kuga se smatrala jednom od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji, sa procenjenim brojem žrtava između 15 i 100 miliona tokom dva veka ponavljanja epidemija. Bakterija Yersinia pestis širi se prvenstveno putem buva koje napadaju glodare, posebno pacove, i može se prenositi direktno između ljudi u plućnom obliku.
Korišćenjem naprednih DNK tehnika, tim istraživača pregledao je osam ljudskih zuba pronađenih u grobnim komorama ispod rimskog hipodroma u Jerašu. Analize su pokazale da su žrtve imale gotovo identične sojeve Y. pestis, potvrđujući prisustvo bakterije u regionu između 550. i 660. godine nove ere. Ovi nalazi ukazuju na brzo i smrtonosno izbijanje bolesti, što je u skladu sa istorijskim opisima masovnih smrtnih slučajeva.
Jeraš se smatrao jednim od ključnih gradova Istočnog Rimskog Carstva i dokumentovanim trgovinskim čvorištem. Jiang je naglasio da je ova lokacija pružila redak pogled na to kako su drevna društva reagovala na katastrofe javnog zdravlja. Da je mesto koje je nekada bilo centar zabave i građanskog ponosa postalo masovna grobnica, ukazuje na to da su urbani centri bili preopterećeni tokom epidemije.
Srodna istraživanja sugerišu da je Yersinia pestis cirkulisala među ljudskim populacijama milenijumima pre Justinijanove epidemije, što sugeriše da kasnije pandemije, uključujući Crnu smrt i sporadične slučajeve danas, nisu proizašle iz jednog izvora, već su se razvijale nezavisno iz životinjskih rezervoara. Jiang je upozorio da se ljudska vrsta i dalje suočava sa ovom bakterijom, naglašavajući da ljudi i danas umiru od kuge.
„Poput COVID-a, Yersinia pestis se nastavlja razvijati, a mere kontrole očigledno ne mogu da je se reše. Moramo biti oprezni, ali pretnja nikada neće nestati“, zaključio je Jiang.
Ova otkrića predstavljaju značajan korak napred u razumevanju istorije pandemija i njihovog uticaja na ljudsko društvo. Sa novim tehnikama analize DNK, istraživači su sposobni da rasvetle misterije iz prošlosti i pruže bolji uvid u to kako su se bolesti širile i kako su uticale na razvoj civilizacija. Justinijanova kuga ostaje važan deo istorije, a nova saznanja o njenom uzročniku pomažu u razumijevanju trajne borbe čovečanstva protiv zaraznih bolesti.
