Kristofer Nolan je nedavno najavio svoj novi film „Odiseja“, koji će okupiti zvezdnu glumačku ekipu, uključujući Met Dejmon, En Hatavej, Zendeju, Toma Holanda, Roberta Patinsona i Šarliz Teron. Među najavljenim glumcima našla se i oskarovka Lupita Njongo, čija uloga je do sada bila predmet spekulacija. Međutim, potvrđeno je da će Lupita tumačiti lik Jelene Trojanske, što je izazvalo iznenađenje i podeljena mišljenja među publikom.
Prva negativna reakcija na ovaj kasting došla je od Ilona Maska, koji je na društvenim mrežama kritikovao Nolanov izbor, tvrdeći da je reditelj „izgubio integritet“ jer je crna glumica izabrana za ulogu Jelene Trojanske. Mask je dodatno pojačao tenzije na mrežama, naglašavajući da bi izbor glumaca trebao da odražava tradicionalne prikaze Jelene, koja se često opisuje kao osoba svetle puti sa plavom kosom. Ova izjava izazvala je široku kontroverzu, dok su pristalice brani kreativnu slobodu u adaptaciji Homerovog mitološkog epa.
Mnogi kritičari smatraju da Nolanov izbor odstupa od očekivanja i potkopava istorijsku ili klasičnu autentičnost. Na društvenim mrežama su se pojavili memovi i podsmeh, kao što je „Helen of DeTROYt“, koji su izražavali nezadovoljstvo. S druge strane, neki obožavaoci ističu da je „Odiseja“ mitološka priča, pa se kasting ne mora strogo držati istorijskih osobina. Ova debata takođe se proširila na druge kasting odluke u filmu, posebno angažovanje glumaca van tradicionalnog grčkog ili mediteranskog porekla. Ovo je otvorilo raspravu o ravnoteži između raznolikosti, umetničke vizije i kulturne vernosti.
Kritičari i umetnici se ne slažu oko ciljeva Nolana, ali je jasno da je ova kontroverza ukazala na stalne tenzije u filmskoj industriji vezane za reprezentaciju i adaptaciju klasičnih dela. Čini se da čak i mitologija može izazvati savremene kulturne debate kada se tumači za globalnu publiku. U ovom slučaju, izbor Lupite Njongo kao Jelene Trojanske može se posmatrati kao izazov tradicionalnim normama i očekivanjima u vezi sa likovima iz klasične književnosti.
Pitanje izgleda Jelene Trojanske ponovo je otvorilo diskusiju o tome šta se zapravo zna o njenom izgledu. Važno je napomenuti da Jelena Trojanska nije istorijska ličnost, već mitološki lik poznat iz Homerovih epova „Ilijada“ i „Odiseja“. Ne postoje biografski podaci, grobnice ili savremeni istorijski izvori koji bi potvrdili njeno postojanje kao stvarne osobe.
Najkonkretniji uvid u to kako su antički Grci zamišljali Jelenu dolazi iz umetnosti. Sačuvani prikazi na grčkim vazama, reljefima i skulpturama iz perioda od 8. do 4. veka pre nove ere dosledno je prikazuju sa crtama lica i tenom tipičnim za egejski i širi mediteranski prostor. U dostupnoj antičkoj umetnosti, ne postoje prikazi Jelene sa fizičkim karakteristikama koje bi upućivale na subsaharsko afričko poreklo. To ne predstavlja vrednosni sud, već ukazuje na stanje sačuvanih izvora.
Kratak odgovor klasične nauke bi bio negativan – ne postoje književni, arheološki ni umetnički dokazi koji bi podržali tvrdnju da je Jelena Trojanska bila crna u savremenom rasnom značenju tog pojma. Takva tumačenja pojavljuju se isključivo u modernim reinterpretacijama i nemaju oslonac u antičkim izvorima.
U svakom slučaju, Jelena Trojanska ostaje mitološki lik, zamišljen unutar grčkog kulturnog i umetničkog sveta. Kako se ovaj film bude razvijao, biće zanimljivo posmatrati kako će se javnost odnositi prema ovoj kontroverzi i kakav će uticaj imati na Nolanovu karijeru i celokupnu filmsku industriju.
