Fosilizovani zubi stari između 2,6 i 2,8 miliona godina otkriveni su tokom arheoloških iskopavanja u severoistočnoj Etiopiji, što ukazuje na to da su u tom području istovremeno postojale dve različite vrste hominina, ljudskih predaka. Jedna od njih mogla bi biti do sada nepoznata vrsta, što otkriće dodatno komplikuje razumevanje ljudske evolucije.
Zubi, njih deset, pronađeni su između 2018. i 2020. godine i pripadaju rodu Australopithecus, drevnim rođacima modernih ljudi. Dodatna tri zuba, otkrivena 2015. godine, pripadaju rodu Homo, iz kojeg potiče i Homo sapiens. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u prestižnom časopisu Nature.
Preklapanje ovih vrsta u fosilnom zapisu je retkost, što je ranije navelo naučnike da veruju da se Homo pojavio tek nakon Australopithecusa, a ne da su oboje postojali istovremeno. Australopithecus je hodao uspravno, ali je imao relativno mali mozak, dok su predstavnici roda Homo imali veće mozgi, što se obično smatralo evolutivnim napretkom ka modernom čoveku.
Koegzistencija ovih vrsta pokazuje da su hominini razvijali više vrsta koje su postojale u isto vreme. Kej Rid, koautor studije, ističe da ova otkrića menjaju tradicionalnu sliku evolucije, koja se često prikazuje kao linearna, od majmuna do neandertalaca i modernog čoveka. Umesto toga, ljudska evolucija je poput grmastog stabla.
Tim koji je realizovao ovo istraživanje pod vođstvom Rida je od 2002. godine radio na Ledi-Geraru istraživačkom projektu, koji se fokusira na pronalaženje ranih dokaza o vrstama roda Homo. Tokom svojih iskopavanja, tim je već ranije otkrio najstariju poznatu vilicu pripadnika roda Homo, staru 2,8 miliona godina.
Vrsta Australopithecus afarensis, koja je najbolje predstavljena fosilizovanim ostacima poznatim kao „Lusi“, otkrivenim 1974. godine, pokazuje mešavinu ljudskih i majmunskih osobina. Lusi je bila niža od prosečnog čoveka, visoka oko jednog metra, i imala je mozak veličine jedne trećine ljudskog mozga.
Kada su istraživači pronašli zube Australopithecusa, uporedili su ih sa ostalim vrstama, ali se ispostavilo da se ne poklapaju. Naučnici smatraju da bi ovi zubi mogli pripadati do sada nepoznatoj vrsti Australopithecusa, koja je postojala nakon Lusi i istovremeno sa ranim predstavnicima roda Homo.
Druga važna informacija koju su naučnici otkrili jeste da su zubi Australopithecusa datirani na 2,63 miliona godina, dok su zubi roda Homo datirani na 2,59 i 2,78 miliona godina. Ipak, tim je oprezan u vezi sa identifikacijom vrste dok ne budu imali više podataka i dodatnih fosila.
Zubi Australopithecusa podsećaju na one iz roda afarensis, ali se karakteristike njihovih krunica i očnjaka razlikuju od onih koje su ranije primećene kod ostalih vrsta. Glavni autor studije, Brajan Vilmoar, naglašava koliko je važno pronaći dodatne fosile kako bi se razjasnile razlike između Australopithecusa i Homo.
Nova studija takođe pruža uvid u misteriozni period ljudske evolucije između 3 i 2 miliona godina, koji je do sada bio slabo istražen. Strukturni baseni u Afarskoj depresiji, gde su zubi pronađeni, pomažu u skupljanju slojeva sedimenta koje beleže evoluciju.
Drugačiji ekosistemi su postojali u Afarskoj regiji tokom tog perioda, što može pomoći istraživačima da saznaju više o tome kako su se ove dve vrste koegzistirale. Istraživači planiraju da nastave sa istraživanjem u nadi da će pronaći dodatne informacije koje će razjasniti načine na koje su se naši drevni preci borili ili delili resurse.
Iako je pronalaženje ovih zuba bilo izazovno, naučnici se nadaju da će buduća otkrića pružiti više odgovora o složenoj mreži ljudske evolucije.
