Istraživači su otkrili fascinantnu koloniju paukova u pećini na granici Albanije i Grčke, koja se smatra najvećom paukovom mrežom na svetu. U ovoj mračnoj pećini, dubokoj i teško dostupnoj, pronađeno je više od 111.000 paukova koji žive u ogromnoj mreži, koja se prostire na 106 kvadratnih metara duž zida uskog prolaza blizu ulaza u pećinu. Ove informacije su objavljene u studiji 17. oktobra u časopisu „Subterranean Biology“.
Glavni autor studije, Ištvan Urak, vanredni profesor biologije na Univerzitetu Sapientia u Transilvaniji, smatra da je ovo prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste paukova. Urak je izrazio svoje divljenje ovom otkriću, naglašavajući koliko prirodni svet i dalje skriva iznenađenja. Njegove emocije su se kretale od divljenja do zahvalnosti kada je prvi put video ovu impresivnu mrežu.
Ova „megalopolis paukova“ nalazi se u Sumpornoj pećini, koja je nastala delovanjem sumporne kiseline. Iako su istraživači otkrili nove detalje o koloniji, nisu prvi koji su je uočili. Speleolozi iz Češkog speleološkog društva su je prvi put primetili 2022. tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner. Tim naučnika se 2024. godine ponovo vratio u pećinu radi uzimanja uzoraka, koje je Urak analizirao pre organizacije nove ekspedicije.
Analiza je pokazala da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Tokom istraživanja, Urak i njegov tim procenili su da je u pećini oko 69.000 primeraka T. domestica i više od 42.000 primeraka P. vagans. DNK analize su potvrdile da su ove dve vrste dominantne u koloniji.
Urak ističe da je ova kolonija jedna od najvećih ikad dokumentovanih i da su ove dve vrste ranije bile poznate kao samostalne, ne kao koegzistirajuće. Obično se nalaze u blizini ljudskih naselja, ali ovde su se našle zajedno u velikom broju. U normalnim uslovima, T. domestica bi verovatno lovila P. vagans, ali mračno okruženje pećine može uticati na njihov vid, što menja dinamiku njihovog odnosa.
Umesto toga, pauci se hrane biljnim komarcima, koji se hrane mikrobnim biofilmima. Ova jedinstvena ishrana omogućava im opstanak u pećini gde protiče sumporna voda bogata vodonik-sulfidom. Ova hemijska supstanca podržava život mikroba, insekata i njihovih predatora.
Istraživači su takođe otkrili da ishrana bogata sumporom utiče na mikrobiom paukova, čineći ga siromašnijim u poređenju sa jedinkama iste vrste koje žive izvan pećine. Genetski podaci su pokazali da su pauci iz Sumporne pećine različiti od svojih rođaka iz otvorenog sveta, što sugeriše adaptaciju na ovo mračno i neprijateljsko okruženje.
Urak naglašava važnost očuvanja ove kolonije, iako se pećina nalazi između dve države, što može otežati zaštitu. Istraživači su svesni izazova koji dolaze s očuvanjem ovakvih staništa, ali se nadaju da će njihovi napori doneti rezultate.
U međuvremenu, istraživači se pripremaju za novu studiju koja će otkriti još više informacija o stanovnicima Sumporne pećine. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše razumevanje ekosistema u mračnim pećinama, već i pokazuju koliko je važno očuvati ove jedinstvene i neistražene delove prirode.
