Astronomi su nedavno otkrili neobičan planetarni sistem koji se sastoji od četiri planete, a njegovo postojanje dovodi u pitanje aktuelne teorije o formiranju planeta. Ova informacija je preneta od strane Rojtersa. Sistem je uočen pomoću teleskopa Keops Evropske svemirske agencije, a nalazi se oko 117 svetlosnih godina od Zemlje, u pravcu sazvežđa Ris. Zvezda ovog sistema, nazvana LHS 1903, je crveni patuljak koji je oko 50% masivniji i 5% sjajniji od Sunca.
Ono što naučnike najviše intrigira je raspored planeta u ovom sistemu. Najdublja planeta je stenovita, dok su sledeće dve gasovite. Četvrta planeta, koja bi prema trenutnim teorijama o formiranju planeta trebala da bude gasovita, zapravo je takođe stenovita. Ovaj raspored izaziva standardnu paradigmu formiranja planeta koja sugeriše da bi planete koje se nalaze bliže svojoj zvezdi trebale biti male i kamenite, dok bi planete na većim udaljenostima trebale biti bogate gasom i ledom.
Astronom Tomas Vilson sa Univerziteta u Voriku, koji je vodeći autor studije objavljene u časopisu „Sajens“, objašnjava da se prema trenutnim teorijama smatra da su uslovi blizu zvezde previše vrući da bi se zadržao značajan nivo gasa ili leda. Očekuje se da se planete formiraju u hladnijim regijama, što dovodi do stvaranja gasovitih planeta sa velikim atmosferama. Međutim, ovaj sistem pokazuje suprotno, jer sadrži stenovitu planetu izvan gasovitih planeta, što Vilson naziva sistemom izgrađenim „naopako“.
Istraživači sugerišu da su se planete ovog sistema formirale sekvencijalno, a ne simultano u velikom disku gasa i prašine. Gas koji bi inače činio atmosferu četvrte planete potrošen je od strane susednih planeta pre nego što se ova planeta formirala. Vilson naglašava da je četvrta planeta najverovatnije nastala sa zakašnjenjem, u okruženju koje je bilo siromašno gasom, što je otežalo njen razvoj. Postoji mogućnost da je ova planeta prvobitno imala bogatu gasnu atmosferu koja je izgubljena usled sudara s drugom planetom, ostavljajući iza sebe samo kamenito jezgro.
Ova četvrta planeta je takođe zanimljiva zbog svoje potencijalne nastanjivosti. Njena masa je 5,8 puta veća od Zemljine, a temperature na njenoj površini dostižu oko 60 stepeni Celzijusa. Buduća posmatranja svemirskog teleskopa Džejms Veb mogla bi otkriti više informacija o uslovima na ovoj planeti i pomoći naučnicima da shvate koliko bi ona mogla biti nastanjiva.
Ovo otkriće otvara nova pitanja o razumevanju formiranja planetarnih sistema i ukazuje na to da su naši koncepti o ovim procesima možda previše pojednostavljeni. Astronomi će nastaviti da proučavaju ovaj sistem kako bi otkrili više o njegovim karakteristikama i evoluciji.
