U modernom preduzetništvu, identifikacija profitabilnih niša predstavlja ključ uspeha. Dr Branislav Stojaković, osnivač Eurosalon Real Estate, istakao je jedan od najprofitabilnijih, a nedovoljno istraženih poslovnih modela u domaćem agrosektoru – komercijalni uzgoj tartufa u šumskim uslovima, najčešće u hrastovim šumama. Prema njegovim analizama, ovaj koncept nudi stabilnu projektovanu dobit od 10.000 evra na godišnjem nivou, pod uslovom da se pravilno iskoriste dostupni fondovi i primeni specifičan model mikromenadžmenta.
Uzgoj tartufa više nije rezervisan samo za retke pronalazače, već se može smatrati ozbiljnim poslovnim modelom koji donosi godišnje dividende. Ulazna barijera za visoko profitabilne agrobiznise često je nedostatak početnog kapitala, ali Stojaković naglašava važnost sagledavanja dostupnih institucionalnih resursa. Kao osnovu za lansiranje ovog posla, on navodi programe podrške.
Za ulaganje u ovakav projekat, država nudi mladima do 41. godine bespovratni zajam od 75.000 evra. Ovi specifični uslovi se odnose na programe Evropske unije trenutno dostupne u regionu, posebno u Hrvatskoj. U Srbiji, mladi poljoprivrednici do 40 godina imaju na raspolaganju nacionalne podsticaje i IPARD fondove koji takođe nude značajnu finansijsku podršku, ali uz drugačije strukture i procedure.
Ova sredstva predstavljaju snažnu podršku koja pokriva izradu biznis plana, nabavku opreme i sertifikovanog materijala. Kada je reč o premium kulturama poput tartufa, prostor za amaterizam je minimalan. Stojaković savetuje preduzetnicima da se direktno povežu sa naučnim ustanovama, poput Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kako bi osigurali tehničku podršku i smanjili rizike.
Jedna od najvećih inovacija koje je Stojaković predstavio tiče se rešavanja problema zemljišta. Umesto ulaganja u kupovinu šuma, on predlaže model zajedničkog ulaganja sa vlasnicima parcela, uz strogo definisane ugovorne obaveze. Ovaj model omogućava preduzetniku da zadrži operativnu kontrolu i fokusira se na tehnologiju uzgoja, dok vlasnik zemlje dobija pasivan prihod od 50% profita, bez ikakvog operativnog rada. Međutim, za uspeh ovog plana neophodno je da se usmeni dogovor pravno formalizuje.
Biznis plan ne bi bio potpun bez razrađene strategije izlaska na tržište. Sa projektovanim profitom od 10.000 evra, plasman visokokvalitetnih tartufa zahteva ozbiljne partnere. Stojaković ističe direktnu prodaju putem interneta kao jedan od ključnih pravaca za ciljanje klijenata visoke platežne moći i restorana sa finim jelima. Pored toga, saradnja sa velikim maloprodajnim lancima koji imaju sektore za premium proizvode može garantovati kontinuiran i siguran otkup.
Strategije koje Stojaković predlaže predstavljaju praktične korake u razvoju održivog biznisa u oblasti uzgoja tartufa. U ovom trenutku, preduzetnici imaju priliku da iskoriste dostupne resurse i podršku, te se upuste u jedan od najprofitabilnijih poslovnih modela u agrosektoru. Samo sa pravim znanjem, resursima i strategijama, mogu ostvariti uspeh u ovom inovativnom segmentu tržišta.
Kroz povezivanje sa naučnim institucijama, pravilno korišćenje državnih i EU fondova, kao i usvajanje poslovnih modela koji minimiziraju rizik, preduzetnici u Srbiji mogu otvoriti vrata novim prilikama i uspehu u komercijalnom uzgoju tartufa. Ovaj poslovni model ne samo da može doprineti ličnom prosperitetu, već i jačanju agrosektora u celini, stvarajući nova radna mesta i unoseći inovacije u tradiciju poljoprivrede.
