PODGORICA – Ljubo Šarović, otac Stefana Šarovića koji je ubijen 2019. godine, pozvao je nadležne institucije u Crnoj Gori da preduzmu mere i skloniti sa ulica presuđene ubice. Njegove reči dolaze u trenutku kada se u javnosti ponovo pokreće pitanje efikasnosti pravosudnog sistema i policije.
Šarović je u svom obraćanju istakao da je posebno zabrinut zbog slobode koju uživa Nikola Ivović, jedan od osuđenih za ubistvo njegovog sina. „Ulicama Herceg Novog kreće se opasni ubica Nikola Ivović“, naglasio je Šarović, dodajući da je „zgrožen neradom policije“ koja, kako tvrdi, ne preduzima ništa kako bi zaštitila građane od presuđenih zločinaca.
Podsećajući na presudu koja je doneta 21. februara ove godine, Šarović je istakao da su Ivović i njegov saučesnik Dušan Šilj osuđeni na po 17 godina i šest meseci zatvora zbog brutalnog ubistva njegovog sina Stefana, koje se odigralo 6. juna 2019. godine u Đenovićima. Ova presuda, prema njegovim rečima, nije dovoljna zaštita za građane, jer se osuđeni i dalje slobodno kreću.
Ubistvo Stefana Šarovića izazvalo je veliku pažnju javnosti i postavilo je mnoga pitanja o bezbednosti u Crnoj Gori. Mnogi se pitaju kako je moguće da ljudi koji su presuđeni za teške zločine mogu da se kreću bez ikakvih ograničenja. Šarović je pozvao nadležne da reaguju i da ne dozvole da se ovakvi zločinci šetaju gradovima, jer to stvara strah i nesigurnost među građanima.
„Svaki dan prolazim pored mesta gde su ubili mog sina i ne mogu da verujem da se ubica slobodno šeta“, rekao je Šarović. Njegov apel naišao je na različite reakcije u javnosti, a mnogi su se složili da je potrebno više akcije od strane policije i pravosudnog sistema kako bi se obezbedila sigurnost građana.
Iako su Šilj i Ivović osuđeni, Šarović smatra da njihova kazna nije dovoljna i da bi trebalo preduzeti dodatne mere kako bi se obezbedilo da se ovakvi zločini više ne ponavljaju. On je naglasio da se oseća bespomoćno i frustrirano zbog nedostatka akcije nadležnih organa, koji su dužni da štite građane od opasnih pojedinaca.
Ova situacija ukazuje na širi problem u društvu, gde se često postavlja pitanje koliko su institucije efikasne u borbi protiv kriminala i pružanju zaštite građanima. Mnogi građani osećaju nesigurnost, posebno u svetlu nedavnih događaja, i pozivaju na hitne reforme u pravosudnom sistemu.
Šarović, u svom očaju, poziva sve relevantne institucije da preuzmu odgovornost i da se aktivno bore protiv kriminala. Njegova borba za pravdu nije samo borba za njegovog sina, već i poziv na buđenje svesti o ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo.
U međuvremenu, društvo se suočava sa pitanjem kako da se izbori sa nasiljem i kriminalom koji prete svakodnevnom životu. Građani očekuju da će nadležni organi konačno reagovati i preduzeti konkretne korake kako bi se osigurala sigurnost i pravda za sve.
Bez obzira na to kako će se situacija odvijati, Ljubo Šarović ostaje odlučan u svojoj borbi za pravdu i sigurnost, pozivajući sve da se ujedine u borbi protiv kriminala i nasilja u društvu. Njegova priča je podsetnik da se pravda ne sme zaboraviti i da se mora boriti za svaki izgubljeni život.
