Opštinski krivični sud u Zagrebu nedavno je doneo presudu protiv 34-godišnje Č. A. koja je bila optužena za zlostavljanje jednogodišnjeg deteta poverenog njoj na čuvanje. Ova presuda izazvala je veliku pažnju javnosti, s obzirom na težinu optužbi i okolnosti pod kojima su se dogodili zločini.
Prema presudi suda, Č. A. je između februara i maja 2019. godine, dok su roditelji deteta bili van Hrvatske, redovno zlostavljala dete. Tokom tog perioda, ona je često tresla i čupala dete, pritiskala mu grudi i držala ga na način koji je ugrožavao njegovu fizičku sigurnost. Nakon tri meseca provedenih sa njom, dete je hospitalizovano u Klaićevoj bolnici zbog teških povreda, uključujući prelome rebara, krvarenje u mozgu, otok i ogrebotine na nosu. Sud je sve ove povrede kvalifikovao kao teške telesne povrede, koje su značajno ugrozile psihofizički razvoj deteta.
U svom izlaganju na sudu, Č. A. je negirala sve optužbe, tvrdeći da nikada ne bi naudila detetu i da bi to bilo suprotno njenoj prirodi kao majke troje dece, a očekuje i četvrto. Njena odbrana, međutim, nije bila uverljiva za sud, koji je smatrao njene tvrdnje nelogičnim i u suprotnosti sa medicinskom dokumentacijom kao i izjavama svedoka koji su svedočili o zloupotrebi.
Sud je, pored kazne, uzeo u obzir i olakšavajuće okolnosti, kao što je činjenica da je optužena majka više maloletne dece i da se redovno brinula o njima. Na osnovu ovih faktora, Č. A. je osuđena na uslovnu kaznu zatvora od godinu dana, uz rokom provere od pet godina. Takođe, naloženo je da mora sarađivati sa kancelarijom za nadzor. Ukoliko u tom periodu počini novo krivično delo, uslovna kazna može biti izvršena.
Troškovi postupka su takođe važan aspekt presude, jer su pali na teret državnog budžeta. Sud je smatrao da bi plaćanje troškova postupka moglo dodatno ugroziti egzistenciju optužene i njene dece, što je bio još jedan od faktora koji je uticao na konačnu odluku.
Ova presuda ukazuje na ozbiljnost zlostavljanja dece i na potrebu društva da zaštiti najranjivije članove. Zlostavljanje dece je jedno od najtežih krivičnih dela i zahteva stroge sankcije, kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponavljaju. Javni interes u ovakvim slučajevima je ogroman, jer se radi o sigurnosti i dobrobiti dece, koja su često nemoćna da se brane sama.
U društvu gde se često govori o pravima dece, ovakvi slučajevi su podsticaj za jačanje zakonskih okvira i zaštitnih mehanizama, kako bi se sprečila slična zlostavljanja u budućnosti. Važno je da se svi članovi društva, uključujući roditelje, učitelji i druge odrasle osobe, angažuju u prepoznavanju znakova zlostavljanja i prijavljivanju istog nadležnim organima.
Ova presuda je samo jedan od mnogih slučajeva koji ukazuju na potrebu za većom pažnjom i zaštitom dece. Uloga zajednice je ključna, jer samo zajedničkim snagama možemo osigurati da deca odrastaju u sigurnom i podržavajućem okruženju. Zlostavljanje dece ne bi trebalo da bude tolerisano ni pod kojim okolnostima, a kazne za počinioce moraju biti dovoljno stroge kako bi služile kao upozorenje i podsticaj za promenu.
