Lideri Evropske unije suočavaju se s novim izazovima usled rasta cena energenata i geopolitičke napetosti, preteći da dovedu EU u još dublju ekonomsku krizu. Ormuski moreuz, ključna tačka za transport nafte, ostaje zatvoren za većinu komercijalnog saobraćaja, što drži cene nafte iznad 100 dolara po barelu. Američko-izraelski napadi na Iran dodatno pogoršavaju situaciju, izazivajući alarm za evropske ekonomije koje se već bore s posljedicama rata i visokih cena energenata.
Kako se cene energenata povećavaju, one direktno utiču na troškove hrane, transporta i stanovanja, najviše pogađajući domaćinstva s nižim i srednjim prihodima. Ovaj ekonomski pritisak stvara nepoverenje prema vladama i evropskim institucijama, dok raste podrška protekcionističkim politikama. Šejmus Boland, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, upozorio je na rizik od jačanja populističkih pokreta u EU, posebno u svetlu predstojećih izbora u Francuskoj.
U Briselu će se održati sastanak ministara finansija EU kako bi razgovarali o ublažavanju ekonomskih posledica rata, dok se zemlje članice suočavaju s izazovima izrade budžeta za narednu godinu. U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron i grčki premijer Kirijakos Micotakis potpisali su niz sporazuma o saradnji, uključujući oblasti odbrane i ekonomije, naglašavajući potrebu za prekidom vatre i vraćanjem na diplomatski put u regionu.
U svetlu trajne blokade Ormuskog moreuza, evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis je naglasio potrebu za privremenim i ciljanom merama za ublažavanje fiskalnog pritiska, s obzirom na to da je fiskalni prostor već ograničen posle pandemije. Sukob između SAD-a i Irana dodatno komplikuje situaciju, dok bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi upozorava na rizik od „spore agonije“ Evrope ukoliko se ne sprovedu hitne reforme.
Ekonomski problemi se pogoršavaju, a Dombrovskis je upozorio da se EU suočava s stagflacijom, što znači usporavanje ekonomske aktivnosti uz istovremeni rast inflacije. Nemačka i Italija, koje čine više od trećine evropskog BDP-a, već su snizile svoje ekonomske prognoze, a evropski lideri su razgovarali o predlozima za ublažavanje energetskog udara. Međutim, mogućnosti za intervenciju su ograničene, a Dombrovskis je naglasio da se EU ne planira oslanjati na velike fiskalne mere, već tražiti ciljana rešenja.
Unutar EU, pregovori o budžetu od 1,8 triliona evra za period 2028-2034. postali su izvor sukoba, s različitim interesima severnih i južnih članica. Kako se situacija razvija, Makron je kritikovao zahtev za brzim vraćanjem duga od 25 milijardi evra godišnje, nazvavši to „idiotskim“. Evropski lideri su na prekretnici, suočeni s izazovima koji bi mogli oblikovati budućnost kontinenta u godinama koje dolaze.
