Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost je danas izrazio stav o nedavnim ostavkama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ukazujući da one predstavljaju udaljavanje od funkcija na fakultetu u cilju budućeg političkog delovanja. Ova izjava dolazi u kontekstu sastanka premijera Đura Macuta sa rektorom Univerziteta u Beogradu i dekanima, na kojem se, prema Blažiću, može primetiti neslaganje unutar univerzitetske zajednice.
Blažić je za Tanjug rekao da se, kada se povežu sastanak rektora sa premijerom i ostavke koje su podnete, može uočiti da univerzitetska zajednica više ne može da legitimizuje svoje političko delovanje unutar univerziteta. On je naglasio da fakulteti koji se odluče za političko delovanje, kao i oni koji organizuju plenume za izbornu podršku studensko-profesorskim eksperimentalnim listama, mogu očekivati dalja udaljavanja od funkcija na fakultetima zbog ambicija za političko delovanje.
Ove promene unutar Pravnog fakulteta dolaze u vreme kada se u Srbiji sve više raspravlja o ulozi obrazovnih institucija u političkom životu zemlje. Fakulteti su tradicionalno bili mesta gde su se razvijale različite političke ideje, ali se čini da je trenutna situacija izazvala dodatne tenzije i nesigurnosti.
Blažić je dodao da je važno razumeti kontekst ovih ostavki i da one ne predstavljaju samo individualne odluke, već su deo šireg trenda koji može uticati na budućnost univerziteta i njegovih članova. „Ono što se dešava na Univerzitetu u Beogradu može biti indikator šireg političkog okvira u kojem se nalazimo“, rekao je Blažić.
Ove promene i nesuglasice unutar akademske zajednice mogu imati dugoročne posledice na obrazovanje i istraživanje u Srbiji. Pitanje političkog delovanja unutar univerziteta se često postavlja, a sada se čini da su se granice između akademskog i političkog znatno pomerile. Mnogi studenti i profesori izražavaju zabrinutost zbog sve većeg uticaja politike na obrazovne institucije, što može uticati na slobodu mišljenja i istraživanja.
U svetlu ovih događaja, važno je da univerziteti ostanu nezavisni i slobodni od političkog pritiska, kako bi mogli da obavljaju svoju osnovnu funkciju – obrazovanje i istraživanje. Blažić je istakao da bi univerzitetska zajednica trebala da se fokusira na očuvanje integriteta obrazovnog sistema i da se suprotstavi svakom obliku političke manipulacije.
Kako se situacija razvija, biće interesantno posmatrati kako će se reagovati na ove promene i koje korake će preduzeti univerzitetske institucije kako bi se suočile sa izazovima koji dolaze. Očigledno je da je trenutna situacija izazvala mnogo pitanja, a odgovori na njih će oblikovati budućnost akademske zajednice u Srbiji.
Na kraju, ostavke na Pravnom fakultetu nisu samo pitanje unutrašnjih problema fakulteta, već su i refleksija šireg društvenog i političkog konteksta u kojem se Srbija trenutno nalazi. Kako se politička scena u zemlji menja, tako će se i uloga univerziteta i fakulteta prilagođavati novim okolnostima. U ovom trenutku, ključno je zadržati fokus na obrazovanju i očuvati slobodu akademske zajednice od političkih pritisaka koji mogu ugroziti njenu autonomiju i integritet.
