U Srbiji, početak jula meseca mnogim porodicama i pojedincima ostao je duboko urezan u sećanju kao period velike nesreće i stradanja. Umesto da uživaju u uobičajenim letnjim danima, oni su gledali kako vatra guta njihove domove, štale, životinje i voćnjake – sve ono što su godinama s ljubavlju i trudom stvorili. Sa nadljudskim naporima pokušavali su da spasu ono što se još moglo spasiti, ali su se suočili sa stihijom koja je sve pretvarala u prah i pepeo.
Šumadijski okrug nije bio pošteđen ovih katastrofalnih požara. U samo jednom danu izgorelo je više kuća, a ukupno je zabeleženo čak 148 požara. Posledice ovih tragedija ostavile su duboke rane u životima ljudi koji su izgubili sve što su imali. Mnogi se pitaju kako dalje, kako obnoviti svoje živote kada im je sve oduzeto.
U ovom teškom trenutku, Versko dobrotvorno starateljstvo Eparhije šumadijske, uz blagoslov mitropolita šumadijskog Jovana i pomoć arhijerejskog namesnika kragujevačkog, protojereja-stavrofora mr Rajka Stefanovića, odmah je pristupilo pružanju pomoći porodicama čiji su domovi nestali u plamenu. Ova brza reakcija pokazuje koliko je važna zajednica i solidarnost u trenucima velikih tragedija.
Bila je to scena koja je dirnula svakoga ko je posmatrao: nemoć pred stihijom koja uništava, ali i očajnički pokušaji ljudi da spasu ono najdragocenije. U toj borbi za opstanak, kroz dim i pepeo, probijala se svetlost hrabrosti, uz požrtvovanost vatrogasaca, dobrovoljaca i svih ljudi dobre volje koji su priskočili u pomoć. Ova solidarnost nije samo pomogla ljudima da se suoče sa trenutnom krizom, već je i osnažila zajedništvo među njima.
Parohijski sveštenik protojerej Dejan Petrović obišao je postradale porodice Slavoljuba Srećkovića, Zorana Bogdanovića i Nenada Jovanovića iz sela Cerovac. U ime mitropolita šumadijskog Jovana, on im je uručio novčanu pomoć Verskog dobrotvornog starateljstva Eparhije šumadijske. Ova pomoć nije samo materijalna, već je i simbol podrške i solidarnosti koja je potrebna u ovakvim trenucima.
Tom prilikom, protojerej Petrović preneo je i očinski blagoslov, molitvenu podršku i saosećanje vladike Jovana sa postradalima. Ohrabrivao ih je da u nevolji ne klonu duhom, jer Crkva ostaje uz njih. Ovaj gest nije samo reč, već i akcija koja pokazuje da Crkva, kroz svoje različite inicijative, prati svoj narod u svim trenucima života – i u radosti i u stradanju.
Eparhija šumadijska, na čelu sa svojim prvojerarhom, ostaje čvrsta podrška svome narodu. Njihova misija nije samo pružanje duhovne utvrde, već i konkretne pomoći onima kojima je to najpotrebnije. Versko dobrotvorno starateljstvo Eparhije šumadijske izrazilo je duboku zahvalnost svima koji svojom ljubavlju, požrtvovanošću i donacijama podržavaju njegovu misiju i rad.
Ova situacija nije samo izazov za pojedince, već i za celu zajednicu. Ljudi se okupljaju, dele svoja iskustva, pomažu jedni drugima i zajedno se bore da obnove ono što je izgubljeno. Iako su u ovoj borbi suočeni s teškim trenucima, njihova hrabrost, solidarnost i odlučnost da nastave napred daju nadu za bolju budućnost.
S obzirom na to da je Crkva uvek bila oslonac svom narodu, ne sumnjamo da će i u budućnosti nastaviti da bude svetionik nade i podrške svima onima koji su pogođeni nesrećama. U ovim teškim vremenima, zajedništvo i međusobna podrška postaju ključni za oporavak i izgradnju boljeg sutra.
