KRUŠEVAC – Širom Srbije, uoči velikog praznika Božića, prodaja badnjaka postaje sve prisutnija. Međutim, posebna i dirljiva priča dolazi iz Kruševca, gde kod Osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj badnjake prodaju Teodora, Anastasija i Jelica Milenković. Ove tri sestre su i ranijih godina bile uključene u prodaju badnjaka, ali ove godine sve izgleda drugačije. Naime, u decembru su izgubile svoju majku, ali su odlučile da, u njenu čast, nastave tradiciju i prodaju badnjake i uoči ovog Božića.
Teodora, najstarija sestra, objašnjava: „Ovo radim još od malih nogu. Majka me je naučila. Prodajem badnjake zato što je i ona volela da to radimo i zato što znam da bi želela da nastavim. Nije naporno. Jeste malo teže dok se sve prikupi, ali nije teško. Posao ide lako. Prodavale smo 5. januara, prodavaćemo čitav Badnji dan, a Božić ćemo proslaviti u krugu porodice.“ Ove reči odražavaju snagu i odlučnost ovih devojčica, koje se suočavaju s teškom situacijom.
Nakon iznenadne smrti supruge, otac Ljuba preuzima odgovornost da izvede svoje tri devojčice na pravi put. Njihova porodica suočila se s velikim izazovima. U maju im je izgorela kuća, a na kraju godine ostali su bez majke. Ljuba, s tugom u glasu, se priseća tragedije: „Te noći sam uspeo da izvučem suprugu i decu iz plamena, žive i zdrave. Ovog puta, nažalost, nisam uspeo. Pokušavao sam sve, masažu srca, veštačko disanje, dok nije stigla Hitna pomoć. Trudio sam se da je održim u životu, ali nisam uspeo. Izgubio sam suprugu.“ Uzrok njene smrti bio je srčani udar, a imala je samo 49 godina.
Teodora ima 18, Anastasija 16, a Jelica 12 godina. Najstarija kćerka, Teodora, je svetosavski đak i dobitnica nagrade za Svetog Savu kao najbolji učenik. Ljuba ističe koliko su mu deca važna: „Deca su mi sve. Trudili smo se i supruga i ja da ih izvedemo na pravi put. Naučene su da dele i poslednju koru hleba, da budu dobri ljudi. Prodaju badnjaka smo radili i ranije, to je moja supruga volela da radi. Naučila je decu tome.“
Uprkos tragediji, deca su insistirala da ove godine nastave tradiciju i obeleže praznik, kako bi ispoštovali ono što je njihova majka volela. Ljuba dodaje: „Moramo da se snalazimo. Najstarija ćerka pripazi na najmlađu nekoliko sati dnevno. Imam poverenje u decu, naučene su svim kućnim poslovima. Srednja ćerka mesi pite, fenomenalne pite pravi. Sama je naučila i da pravi torte.“
Ova situacija je izazvala promene u njihovom svakodnevnom životu. Ljuba sada mora preuzeti mnoge obaveze koje je ranije radila njegova supruga. „Sada moramo malo drugačije da se organizujemo. Ono što je njihova majka radila, a ja znam, sada moram ja da preuzmem,“ poručuje Ljuba, pokazujući svoju posvećenost i ljubav prema deci.
Ova dirljiva priča o Milenkovićima svedoči o snazi porodice, tradiciji i potrebi da se nastavi s životom čak i u najtežim trenucima. Uoči Božića, kada se okupljaju porodice, ova tri devojčice i njihov otac predstavljaju simbol nade i otpornosti, odlučni da očuvaju uspomenu na svoju voljenu majku i da nastave sa tradicijom koju su zajedno gajili.
