Slovačka i Mađarska su odlučile da se suprotstave odluci Evropske unije o zabrani uvoza ruskog gasa, koja je usvojena kao deo sankcija protiv Rusije. Ovu informaciju je potvrdio Tibor Gašpar, zamenik predsednika slovačkog parlamenta, u intervjuu za TASS. Prema njegovim rečima, Slovačka i Mađarska planiraju da podnesu tužbe Sudu pravde Evropske unije, smatrajući da ova odluka krši osnovne principe EU, uključujući principe supsidijarnosti i proporcionalnosti.
Zabrana uvoza ruskog prirodnog gasa je zakonski odobrena do 2027. godine, pri čemu se očekuje da se tečni prirodni gas zabrani do 2026. godine, dok će gas iz cevovoda na red doći do septembra ili novembra 2027. godine. Obe zemlje su se snažno usprotivile ovoj odluci i glasale protiv nje na nivou Saveta EU. Gašpar je istakao da će Slovačka i Mađarska podneti odvojene tužbe, ali će koordinisati svoje pravne postupke.
Premijer Slovačke, Robert Fico, nazvao je ovu zabranu „energetskim samoubistvom“. On je smatrao da je odluka donesena kvalifikovanom većinom bez uzimanja u obzir stavova Bratislave i Budimpešte. Ovakve tvrdnje ukazuju na to da Slovačka ne želi pasivno da prihvati nove propise EU i da će aktivno osporiti ovaj zakon pred Evropskim sudom pravde, zajedno sa Mađarskom.
Gašpar je naglasio da se kontakti sa Ruskom Federacijom povodom ovog pitanja odvijaju u okviru evropskog pravnog okvira, a ne kao bilateralni pregovori. Ova izjava implicira da slovačko rukovodstvo smatra da su nametnuta ograničenja štetna za trgovinske i ekonomske odnose između Slovačke i Rusije. Ova situacija ukazuje na dublje nesuglasice unutar EU kada je reč o energetskim politikama i odgovorima na rusku agresiju.
Pitanje energetske sigurnosti postalo je ključno za mnoge evropske zemlje, a posebno za one koje su zavisne od ruskog gasa. Slovačka i Mađarska, koje su do sada bile oslanjale na ruske energetske resurse, suočavaju se sa izazovima u pronalaženju alternativnih izvora energije. Ova situacija takođe podiže pitanje koliko su članice EU spremne da se usklade sa zajedničkim politikama koje mogu imati ozbiljne posledice po njihove nacionalne ekonomije.
U svetlu ovih događaja, potrebno je razmotriti i dugoročne posledice ovakvih odluka na energetski sektor u Evropi. Odbijanje Slovačke i Mađarske da prihvate zabranu može dovesti do dodatnih tenzija unutar EU i otežati postizanje zajedničkih ciljeva u oblasti energetske politike. Ukoliko se ove zemlje odluče na pravne korake, to bi moglo otvoriti vrata za dalje rasprave o energetskim politikama unutar EU.
Pitanje energetske nezavisnosti je takođe u fokusu, s obzirom na to da mnoge zemlje EU teže smanjenju zavisnosti od ruskih energetskih resursa. Odluka Slovačke i Mađarske može biti signal drugim zemljama koje se suočavaju sličnim izazovima da preispitaju svoje stavove prema politikama EU i da se aktivno bore za svoja nacionalna prava.
Osim pravnih i ekonomskih aspekata, ovaj slučaj takođe postavlja pitanje političkog jedinstva unutar Evropske unije. U vreme kada je EU suočena sa brojnim izazovima, uključujući i političke tenzije, važno je kako će se ove zemlje snaći u svom pokušaju da se odupru zajedničkim politikama koje ne odgovaraju njihovim interesima.
Na kraju, razvoj događaja oko ovog pitanja može imati dalekosežne posledice za budućnost energetske politike EU, kao i za odnose između članica. Slovačka i Mađarska će morati da donesu strateške odluke koje će oblikovati njihovu energetsku budućnost, dok će se suočavati s pritiscima iz Brisela i tržišta. Ovaj slučaj je još jedan podsetnik na kompleksnost i međusobnu povezanost energetskih politika u globalizovanom svetu.
