BEOGRAD – Nekadašnji novinar i pisac Dušan Miklja najavio je premijeru predstave „Ima li Boga“, rađene po njegovoj istoimenoj knjizi, koja će se održati ove zime u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). Miklja je u razgovoru sa Tanjugom istakao da će predstava biti „prilično zahtevna“, jer će se izvoditi na dve scene, a očekuje se da će premijera biti do kraja januara ili najkasnije do polovine februara, u produkciji BDP-a i Fondacije Mocart.
Drama „Ima li Boga“ napisana je pre desetak godina, a prvobitno je bilo planirano da u njoj igraju glumci Voja Brajović i Dragan Nikolić, koji je nažalost preminuo 2016. godine. Miklja se prisetio da ga je pre nekoliko meseci Brajović nazvao, smatrajući da drama i nakon decenije zaslužuje pažnju, što je direktoru BDP-a Jug Radivojeviću i prihvaćeno.
Osim toga, Miklja je nedavno objavio zbirku „Zaustavno vreme“, u kojoj se nalazi priča „Budilnik“. Ova priča istražuje kako stari budilnik može verodostojno svedočiti o prošlom životu. Pisac je podelio anegdotu o razrušenoj kući u Vukovaru, u kojoj je budilnik zvonio kao podsećanje na nekoga ko više nije među živima. Ovaj detalj Miklja je doživeo kao snažan simbol izgubljenog života, naglašavajući da sitnice često govore više od velikih priča.
Miklja smatra da „naizgled beznačajne pojedinosti“ mogu pružiti snažnije svedočanstvo o vremenu i događajima od bilo koje izmišljene priče. Njegova ideja o „zaustavnom vremenu“ oslanja se na pretpostavku da se život može obogatiti pojavama, događajima i putovanjima koji nisu deo svakodnevnog života. On je takođe primetio da pisanje i rad u izvesnim godinama mogu imati lekovita svojstva.
Govoreći o svom pisanju, Miklja je istakao da većina njegovih dela dolazi iz ličnih iskustava, i da ne oseća potrebu da izmišlja, jer je mnogo onoga što je doživeo već samo po sebi zanimljivo. U njegovom novinarskom radu, bio je prisutan u trenucima velikih promena, a smatra da je današnja priroda novinarstva značajno drugačija, često na štetu same profesije. On kritikuje oslanjanje na posrednike, uključujući veštačku inteligenciju, koja prema njegovom mišljenju, preuzima previše ovlašćenja u ljudskom životu.
Miklja je upozorio da ljudi često ne shvataju ozbiljnost situacije u kojoj veštačka inteligencija može preuzeti poslove, uključujući i kreativne. On naglašava da je najveća mana veštačke inteligencije njeno odsustvo emocija, što je čini nesposobnom da prodre u dubinu ljudske duše. Takođe, on ukazuje na to da se veštačka inteligencija može postaviti kao autoritet, što može imati ozbiljne posledice.
Kao novinar, Miklja je bio aktivan u različitim delovima sveta u vreme značajnih istorijskih događaja, uključujući borbe za nezavisnost u Africi i terorizam u Italiji. Njegova iskustva u Briselu tokom raspada Jugoslavije i kao jedan od retkih novinara iz tadašnje Jugoslavije koji su prisustvovali konferencijama za novinare u NATO-u, dodatno su oblikovala njegovu perspektivu.
Miklja je takođe istakao značaj činjenica u opovrgavanju predrasuda o raspadu Jugoslavije, naglašavajući da se često izostavlja kontekst o nasilnim izlascima iz zajedničke države. On smatra da je važno koristiti činjenice kako bi se ispravile zablude i predrasude u međunarodnoj javnosti.
Na kraju, Miklja se osvrnuo na zavisnost od interneta i kritički promatrao kako se ljudi često upuštaju u besmislene informacije, naglašavajući potrebu za kritičkim razmišljanjem i oprezom prilikom komentarisanja. Njegova zapažanja nude dubok uvid u kompleksnost savremenog društva, umetnosti i novinarstva, dok se priprema za novu pozorišnu premijeru koja će sigurno izazvati pažnju.
