Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac je izrazio zabrinutost zbog nedavne odluke da se pusti na slobodu islamski ekstremista Adil Ćenanović, koji je preteći Srbi na području Bihaća. Štrbac je istakao da je ovo potez koji šalje jasnu poruku da Srbi u tom regionu nisu dobrodošli. Oslobađanje Ćenanovića, koji je nedavno uznemiravao srpsku porodicu, nije ga iznenadilo, jer smatra da su sudovi često blagonakloni prema ekstremistima koji prete i napadaju manjinske etničke i verske zajednice.
On je naglasio da se ovakvim postupcima šalje poruka da se Srbima ne ostavlja prostora za povratak. „Vi koji ste ostali idite, a vi koji ste otišli, nemojte se vraćati!“ – ovo je, prema njegovim rečima, praksa koja se može primetiti na svim područjima bivše Jugoslavije, uključujući Federaciju BiH, Hrvatsku i Kosovo.
Štrbac je ukazao na problem dvostrukih aršina u pravosudnom sistemu, kako domaćem, tako i međunarodnom. Gde god su ostali da žive muslimani, Srbi su često primorani da beže ili da žive u strahu, a domaće stanovništvo se prema njima često ponaša neprijateljski. Kada se počinioci nasilja identifikuju, kazne su obično blaže, a često se dešava i da se istrage obustavljaju ili se ne otvaraju.
Prema njegovim rečima, etnički motivisani napadi na Srbe u Hrvatskoj se mere u stotinama, dok se na Kosovu i Metohiji beleže i hiljade takvih slučajeva. „To je nažalost postala praksa, a ne izuzetak. Gotovo svakodnevno imamo uznemiravanje, maltretiranje i uzurpaciju imovine“, rekao je Štrbac. Istakao je da bi ga više zabrinulo da u nekom nacionalno mešovitom selu tri meseca nije bilo nijednog incidenta.
Štrbac smatra da su etnički motivisani napadi i zastrašivanje manjinskih zajednica postali „nova normalnost“ koja traje više od tri decenije. On je ukazao na to da je u Hrvatskoj, među mladima koji prisustvuju koncertima s ustaškom tematikom, prisutan negativan društveni fenomen. „Ovo je proizvod greške sistema“, rekao je, dodajući da svi segmenti društva doprinose stvaranju mlade generacije koja može da preti Srbima.
U ovom kontekstu, ako se postavi pitanje zašto se ovakvi incidenti dešavaju, odgovor često bude da „tako treba“, jer su ti ljudi uvereni da je to ispravno ponašanje. „Neko im je usadio u glavu da je to dobro i poželjno“, naglasio je Štrbac, ukazujući na to da se ovakvi ekstremisti često puštaju na slobodu nakon što prenoće u zatvoru, čime se dodatno podstiče njihovo ponašanje.
Nedavno su tri osobe uhapšene na području Bihaća zbog sumnje da su izazivale nacionalnu i versku mržnju, ali su, nakon saslušanja, puštene na slobodu. Tužilaštvo Unsko-sanskog kantona je procenilo da ne postoji nijedan razlog za predlaganje pritvora. Među uhapšenima je bio i Adil Ćenanović, koji je uznemiravao srpsku porodicu zbog pesme „Veseli se srpski rode“, uzvikujući ispred njihove kuće „Tekbir – Alahu ekber“.
Štrbacova izjava i situacija u Bihaću ukazuju na ozbiljne tenzije između etničkih zajednica u regionu, kao i na potrebu za većom zaštitom manjinskih prava. Ova tema ostaje visoko na dnevnom redu, s obzirom na povratak Srba u region, ali i na izazove s kojima se suočavaju. U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti razgovore o pomirenju i izgradnji poverenja među svim etničkim zajednicama u ovom delu Balkana.
