Vremenske nepogode koje se sve češće dešavaju širom Srbije predstavljaju ozbiljan problem za poljoprivrednike. U poslednjih nekoliko godina, oluje, grad i suša donose velike štete, koje su u mnogim slučajevima nenadoknadive. Iako postoji rešenje u obliku osiguranja useva, većina poljoprivrednika se i dalje oslanja na sreću, nadajući se da će ih nevreme zaobići.
Ministarstvo poljoprivrede već godinu dana podstiče poljoprivrednike da zaključe polise osiguranja i iskoriste državne subvencije koje pokrivaju između 40 i 70 procenata premije, u zavisnosti od tipa proizvodnje i geografskog područja. Zahtevi se mogu podnositi putem platforme eAgrar, uz pomoć lokalnih savetodavaca i Uprave za agrarna plaćanja.
Međutim, prema najnovijim podacima, samo između 13 i 15 procenata obradivih površina u Srbiji je osigurano. Iako je to poboljšanje u odnosu na period pre pandemije, procenat je i dalje poražavajuće nizak. Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije ističe da je pre deset godina osigurano samo 10 procenata površina, što ukazuje na određeni napredak, ali i dalje nedovoljan.
Prema objašnjenju Ćirića, cena polise osiguranja iznosi oko pet procenata vrednosti prodaje po hektaru, ali uz subvencije može postati znatno jeftinija, pa čak i besplatna u nekim slučajevima. Najčešće se osiguravaju kulture koje imaju veću vrednost po hektaru, kao što su voće, povrće i žitarice, i to pretežno od rizika kao što su grad, požar i grom. Nažalost, mali broj proizvođača uzima dodatne polise protiv mraza ili suše, uprkos sve izraženijim klimatskim promenama.
Ćirić naglašava potrebu za promenom načina razmišljanja među poljoprivrednicima. „Gledanje u nebo nije plan, već rizik. Jedna ćelijska oluja može uništiti usev za pet minuta, a suša za dva meseca,“ dodaje on, ukazujući na ozbiljnost situacije.
U poređenju sa zemljama Evropske unije, gde je osigurano više od 50 procenata obradivog zemljišta, kao i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Australijom, gde procenat osiguranih površina prelazi 90, Srbija sa svojih 15 procenata ozbiljno zaostaje. Stručnjaci upozoravaju da će se zbog klimatskih promena prosečni godišnji gubici u poljoprivredi udvostručiti do 2050. godine. Uvođenje obaveznog osiguranja ili jačih državnih podsticaja može postati ključno pitanje opstanka domaće poljoprivrede.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, neophodno je da se promene pristupi i da se osiguranje useva postane standardna praksa. Ulaganje u osiguranje ne samo da štiti finansijski interes poljoprivrednika, već i doprinosi stabilnosti poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
Poljoprivrednici treba da shvate značaj osiguranja kao sredstva zaštite, umesto da se oslanjaju na sreću. Na taj način, mogu smanjiti rizike koje donose nepogode i osigurati održivost svojih gazdinstava. Stoga je važno da se svi akteri, od države do samih proizvođača, angažuju kako bi se povećao procenat osiguranih površina u Srbiji i time osigurala budućnost poljoprivrede.
