Lekari u Velikoj Britaniji postigli su značajan napredak u oblasti reproduktivne medicine, nakon što su uspeli da izvedu revolucionarnu proceduru vantelesne oplodnje koja uključuje DNK od tri osobe. Ova inovativna tehnika omogućila je rođenje osam zdravih beba, čime se znatno smanjuje rizik od nasleđivanja teških genetskih poremećaja.
U ovoj proceduri, genetski materijal majke i oca prenet je u zdravu donorsku jajnu ćeliju, što je ključno za prevenciju ozbiljnih bolesti koje mogu ugroziti život novorođenčeta. Sve majke koje su učestvovale u ovom procesu imale su visok rizik od prenošenja mitohondrijalnih bolesti, koje su rezultat mutacija u mitohondrijama – malim strukturama unutar ćelija koje su odgovorne za proizvodnju energije potrebne za normalno funkcionisanje organizma.
Velika Britanija je 2015. godine izmenila zakonodavstvo kako bi omogućila ovu vrstu procedure, a 2017. godine Regulator plodnosti je dodelio prvu licencu klinici za plodnost na Univerzitetu u Njukaslu. Ova klinika je postala pionir u primeni ove tehnike, koja se sada pokazuje kao ključni alat u borbi protiv genetskih bolesti.
U okviru ovog projekta, sedam žena je rodilo osam beba, među kojima su četiri dečaka i četiri devojčice. Među njima se nalazi i jedan par identičnih blizanaca, koji nemaju znakove mitohondrijalnih bolesti za koje su ranije bili u riziku. Ovaj uspeh predstavlja veliki korak napred ne samo za medicinu, već i za porodice koje su se suočavale sa ovim teškim izazovima.
Profesor Dag Ternbul, jedan od vodećih stručnjaka u ovom polju, istakao je da su ovi zdravi porođaji ohrabrujući za istraživače i porodice pogođene genetskim poremećajima. „Neizbežno mislite da je to odlično za pacijente i to je olakšanje“, rekao je Ternbul, naglašavajući značaj ovakvih inovacija za buduće generacije.
Ova tehnika ne samo da nudi nadu roditeljima koji su se suočavali sa rizikom od teških bolesti, već takođe otvara vrata novim istraživanjima i mogućnostima u oblasti genetskog lečenja. Kroz dalja istraživanja i razvoj, moguće je da će se ova metoda proširiti i na druge oblike genetskih poremećaja, čime će se dodatno unaprediti zdravlje i kvalitet života mnogih ljudi.
Na globalnom nivou, pitanja vezana za etiku i regulaciju ovakvih procedura ostaju predmet rasprave. Iako su rezultati dosadašnjih istraživanja ohrabrujući, stručnjaci se slažu da je neophodno pažljivo pristupiti ovoj temi kako bi se osiguralo da se nove tehnike koriste na odgovoran i etički način. Postoji potreba za jasno definisanim pravilima i smernicama koje će regulisati primenu ovakvih procedura, kako bi se zaštitili interesi pacijenata i njihovih porodica.
Uprkos izazovima, uspeh ovih osam beba predstavlja svetlu tačku u borbi protiv genetskih bolesti i pruža novu nadu mnogim porodicama širom sveta. Kao što se tehnologija razvija i napreduje, tako i mogućnosti za lečenje i prevenciju genetskih poremećaja postaju sve realnije i dostupnije. Ova nova era u reproduktivnoj medicini može značiti da će buduće generacije imati manje problema sa naslednim bolestima, što je svakako cilj svih naučnika i lekara koji se bave ovim izazovima.
Ova otkrića došla su u pravo vreme, posebno u svetlu sve većeg interesovanja za genetsku nauku i biotehnologiju. Kako se istraživanja nastavljaju, očekuje se da će se pojaviti novi pristupi i rešenja koja će dodatno unaprediti zdravlje ljudi i dovesti do smanjenja učestalosti genetskih poremećaja. U tom smislu, ovaj trenutak može se smatrati prekretnicom u medicini, koja će oblikovati budućnost reproduktivne zdravstvene nege.
