Površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji
nastavlja da se povećava, sa rekordnim 16,9 miliona hektara u 2022. godini, što je
znatno više nego prethodnih godina, objavio je danas Evrostat.
Evropski statistički zavod je izvestio da je u 2022. godini površina namenjena za organsku
poljoprivredu činila 10,5% ukupne poljoprivredne površine u EU.
Ova površina se povećala između 2012. i 2022. godine u većini zemalja EU, sa nekim
nacionalnim pravilima koje su posebno impresivne. Na primer, Hrvatska je imala stopu
ekspanzije od 306%, dok su Portugal i Bugarska beležili povećanje od 278 odnosno 182%.
Što se tiče udela površina za organsku poljoprivredu u ukupnim poljoprivrednim površinama,
najviše ih je bilo u Austriji (27%), Estoniji (23%) i Švedskoj (20%).
Sa druge strane, nekoliko zemalja je i dalje daleko od ovih brojki, sa udelom organske
poljoprivrede ispod pet procenata. Najniži udeli su zabeleženi na Malti (ispod 1%),
Bugarskoj i Irskoj (2%).
Ovaj porast u organskoj poljoprivredi odražava globalni trend sve veće svesti o važnosti
zdrave hrane i održivog načina uzgoja i proizvodnje hrane. Potrošači sve više traže organske
proizvode, a zemlje širom sveta teže ka smanjenju korišćenja hemikalija i pesticida u
poljoprivredi.
Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve za organsku proizvodnju u narednim godinama,
koji bi trebalo da podstaknu dalji rast ove grane poljoprivrede. To uključuje povećanje
organske proizvodnje na 25% ukupne poljoprivredne površine do 2030. godine.
Ulaganja u organsku poljoprivredu se povećavaju širom Evrope, dok vlade i institucije
podstiču poljoprivrednike da pređu na ovaj ekološki prihvatljiviji način proizvodnje. To
uključuje subvencije, edukaciju i podršku za sertifikaciju organske proizvodnje.
Očekuje se da će organska poljoprivreda nastaviti da raste i u narednim godinama, kao
odgovor na sve veće zahteve potrošača za zdravom i ekološki održivom hranom. U isto vreme,
ovo će doprineti smanjenju negativnih uticaja konvencionalne poljoprivrede na životnu
sredinu i unapređenju kvaliteta zemljišta i biodiverziteta.
Organska poljoprivreda ne donosi samo koristi za zdravlje ljudi i životinja, već je i važan
činilac u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju prirodnih resursa. Smanjenje upotrebe
hemikalija i pesticida u poljoprivredi ima pozitivan uticaj na kvalitet vode, vazduha i
zemljišta, čime se doprinosi očuvanju životne sredine za buduće generacije.
Evropska unija se takođe suočava sa izazovima poput smanjenja poljoprivredne proizvodnje,
padova prinosa i erozije zemljišta, pa je prelazak na organsku poljoprivredu važan korak u
pravcu održivije budućnosti.
Uprkos ovim izazovima, trend rasta organske poljoprivrede u Evropskoj uniji obećava svetlu
budućnost za ovu granu poljoprivrede i doprinosi ciljevima održivog razvoja i zaštite
životne sredine. Sve veći broj poljoprivrednika prelazi na organsku proizvodnju, dok se
potražnja za organskom hranom i dalje povećava širom sveta.
