Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je Evropsku uniju da skine sa dnevnog reda predloženu zabranu uvoza ruskog gasa, nakon što je izrazio zabrinutost zbog očekivanog porasta cena energenata usled američkog bombardovanja Irana. U snimku koji je objavljen na Fejsbuku, Orban je naglasio ozbiljnost situacije, rekavši da je potrebno boriti se sa daljim povećanjem cena energije, koje predstavlja ozbiljnu pretnju za Mađarsku i druge zemlje u regionu.
„Moramo se boriti sa daljim povećanjem cena energije. Ovo je ozbiljna pretnja. Stoga moramo da uklonimo briselske regulative i zabrane ruske energije. Imamo dovoljno problema s obzirom na negativan uticaj iransko-izraelskog rata oko cena energenata,“ rekao je Orban. Ovaj njegov stav dolazi u trenutku kada se situacija na svetskom energetskom tržištu dodatno komplikuje zbog sukoba na Bliskom istoku, što može uticati na stabilnost snabdevanja energijom u Evropi.
Evropska komisija je nedavno predložila pravno obavezujuću zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa u EU do kraja 2027. godine. Ova odluka je deo šireg plana Evropske unije da se smanji zavisnost od ruskih energenata, posebno u svetlu rata u Ukrajini i sve većih tenzija između Rusije i Zapada. Komisija je predložila da se ovaj plan sprovede koristeći zakonske mere tako da zemlje članice EU, poput Mađarske i Slovačke, ne mogu da ga blokiraju.
Iako je EU do sada uvela sankcije na većinu uvoza ruske nafte, zabrana uvoza gasa još uvek nije bila realizovana, delomično zbog protivljenja Mađarske i Slovačke, koje održavaju bliske ekonomske i političke veze sa Moskvom. Ova situacija dodatno komplikuje napore EU da postigne energetsku nezavisnost i diversifikaciju izvora snabdevanja.
Orban je takođe istakao da je Mađarska suočena sa izazovima u vezi sa energetskom stabilnošću, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. U tom kontekstu, on je naglasio da bi bilo kakva zabrana ruskog gasa mogla imati katastrofalne posledice po ekonomiju njegove zemlje. Mađarska se oslanja na ruski gas za značajan deo svog energetskog snabdevanja, a premijer je upozorio da bi nagli prekid tog snabdevanja mogao izazvati velike probleme.
Osim toga, Orban je naglasio i potrebu za hitnim rešenjima koja bi mogla pomoći u stabilizaciji cena energenata. U tom smislu, on je pozvao na jaču saradnju unutar EU i razvoj alternativnih izvora energije. „Moramo raditi na diversifikaciji naših izvora, ali to ne može doći preko noći. Potrebno je vreme i resursi,“ dodao je Orban.
Ova situacija ukazuje na sve veće tenzije unutar EU u vezi sa energetskom politikom i zavisnošću od ruskih izvora. Dok se neke zemlje bore za smanjenje zavisnosti od ruske energije, druge, poput Mađarske, nastavljaju da se oslanjaju na te izvore zbog svojih ekonomskih potreba. Ove razlike u pristupu mogu otežati zajedničke napore EU da se suoči sa izazovima koji dolaze iz Rusije i drugih globalnih faktora.
U svetlu svega navedenog, jasno je da se pred EU nalaze teški izazovi u vezi sa energetskom politikom, a budućnost ruskog gasa u evropskom tržištu ostaje neizvesna. Kako se situacija na Bliskom istoku dalje razvija, tako će i energetski sektor u Evropi morati da se prilagođava novim realnostima, a stavovi lidera poput Orbana igraće ključnu ulogu u oblikovanju budućih odluka EU.
