Mađarski premijer Viktor Orban je danas pružio podršku liderki nemačke stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD), Alis Vajdel, nakon što je nemačka obaveštajna služba (BfV) ovu stranku klasifikovala kao „ekstremističku organizaciju koja preti demokratiji“. Ova odluka je izazvala brojne reakcije u nemačkoj političkoj sceni, a Orban je na društvenoj mreži X izrazio svoje nezadovoljstvo, postavljajući pitanje: „Šta se to, kog đavola, dešava u Nemačkoj? Alis Vajdel, možete računati na nas.“
Nemačka obaveštajna služba je u petak donela ovu odluku, koja omogućava vlastima da efikasnije prate aktivnosti AfD-a. To uključuje korišćenje tajnih metoda, kao što su angažovanje poverljivih informanata i presretanje komunikacija. Ova klasifikacija predstavlja značajan korak u borbi protiv ekstremizma, ali je izazvala i zabrinutost među pristalicama AfD-a.
Lideri AfD-a, Alis Vajdel i Tino Črupala, izjavili su da je odluka BfV-a „očigledno politički motivisana“ i da predstavlja „težak udarac nemačkoj demokratiji“. Oni su naglasili da se ovakvim potezima pokušava suzbiti politička opozicija i staviti pod kontrolu stranke koje se protive trenutnoj vladi.
AfD je na poslednjim izborima u februaru osvojila 152 mesta u Bundestagu, sa 20,8 odsto osvojenih glasova, što je ovu stranku postavilo kao drugu po snazi političku partiju u Nemačkoj. Ovakav uspeh na izborima ukazuje na rastući uticaj krajnje desnice u nemačkoj politici, što dodatno komplikuje situaciju u društvu koje se suočava s brojnim izazovima, uključujući pitanja imigracije, ekonomije i socijalne pravde.
Reakcije na odluku BfV-a nisu izostale. Politički analitičari smatraju da je ovakva klasifikacija AfD-a deo šire strategije vlade da se bori protiv ekstremizma i da očuva demokratske vrednosti. Međutim, kritičari upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli dovesti do daljeg polarizovanja društva i jačanja ekstremnih stavova.
U međuvremenu, podrška koju Orban pruža AfD-u naglašava sve veću povezanost između desničarskih pokreta u Evropi. Mađarski premijer je poznat po svom antievropskom stavu i snažnoj kritici prema imigraciji, što ga čini prirodnim saveznikom strankama poput AfD-a. Ova situacija može dodatno doprineti jačanju ekstremističkih pokreta u Evropskoj uniji, koji se često suočavaju s kritikama zbog svojih antiimigracionih politika i stavova prema manjinskim grupama.
U kontekstu šireg evropskog političkog pejzaža, podrška koju Orban pruža AfD-u može se posmatrati kao deo trenda jačanja populističkih i nacionalističkih stranaka širom kontinenta. Mnoge od ovih stranaka koriste slične retorike i strategije, fokusirajući se na teme nacionalnog identiteta, suvereniteta i otpornosti na uticaje stranih vlada.
Kako se situacija u Nemačkoj razvija, tako će i reakcije na odluke BfV-a i Orbanove podrške AfD-u biti pomno praćene. Ova situacija može imati dugoročne posledice po nemačku politiku, ali i po čitavu Evropu. U tom smislu, važno je pratiti kako se politička dinamika menja i kako će se stranke poput AfD-a prilagođavati novim okolnostima i izazovima s kojima se suočavaju.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da nemačka politika ulazi u turbulentno vreme, a odluke koje se donose u narednim mesecima će oblikovati budućnost zemlje i njenog mesta u evropskom okviru.
