Mađarski premijer Viktor Orban je danas izneo ambiciozan plan za reorganizaciju Evropske unije, predlažući uspostavljanje “kružne strukture“ kao jedini način za očuvanje koncepta evropske saradnje u narednih deset godina. Orban je naglasio da je trenutna situacija u EU kritična i da je potrebno hitno delovati kako bi se zajednica održala.
Prema njegovim rečima, “kružna struktura“ EU nije isto što i “Evropa sa više brzina“. On je objasnio da bi zemlje koje se nalaze na obodu ovog sistema, poput Turske, Velike Britanije i Ukrajine, mogle da sarađuju u samo dve oblasti – vojnoj i energetskoj bezbednosti. Ovaj pristup bi omogućio da se stvore različiti “krugovi“ saradnje unutar EU. Prvi krug bi obuhvatao zemlje koje žele zajedničko tržište, dok bi treći krug uključivao one koje žele zajedničku valutu. U četvrtom krugu, članice bi politički koordinisale principe vezane za pitanja kao što su rodna ravnopravnost, migracije i vladavina prava.
Orban je istakao da je ovakav pristup neophodan kako bi EU mogla da opstane u narednih deset godina. On je naglasio da bi, ukoliko se ne izvrše promene, budžet EU za period 2028-2035 mogao biti poslednji za zajednicu. Premijer je izneo zabrinutost da se situacija u EU pretvorila u finansijsko takmičenje između EU i Rusije, pri čemu Rusija trenutno deluje kao pobednik. Orban je ukazao na to da bi ova situacija mogla oslabiti Rusiju, ali da bi istovremeno osakatila EU.
On je takođe upozorio na fragmentaciju EU i istakao da se Ukrajina deli. Prema njegovim rečima, bezbednosne garancije koje nudi Evropa u stvari predstavljaju “seckanje Ukrajine“. Orban je naglasio da nije protiv Ukrajine i da Mađarska nema interesa da dođe do kolapsa te susedne zemlje, ali je naglasio da dugoročno rešenje ne može biti članstvo Ukrajine u EU, jer bi to moglo značiti rat.
Na nedavnom forumu blizu jezera Balaton, Orban je govorio o globalnim ekonomskim promenama, ističući da Sjedinjene Američke Države demontiraju globalnu ekonomiju kakvu smo do sada poznavali. Prema njegovim rečima, u svetu će se pojaviti regionalna ekonomska područja, a Amerika ne želi da nameće političke sisteme drugim zemljama, već smatra da svaka država treba da ima svoj sistem u skladu sa svojom kulturom.
Orban je takođe naglasio da se SAD vraćaju politici velikih sila i da ponašanje Vašingtona više nije regulisano međunarodnim propisima. Ove promene, prema njegovom mišljenju, zahtevaju prilagođavanje i strateško razmišljanje od strane evropskih zemalja.
U svetlu ovih izjava, Orbanov predlog o reorganizaciji EU može se shvatiti kao pokušaj da se odgovori na izazove s kojima se Unija suočava, uključujući geopolitičke tenzije, ekonomske pritiske i unutrašnje razlike među članicama. Njegov plan, koji uključuje različite krugove saradnje, predstavlja pokušaj da se ojača pozicija Mađarske i drugih zemalja na obodu EU, dok se istovremeno suočavaju sa izazovima u vezi sa sigurnošću i ekonomijom.
Bez obzira na to kako će se situacija razvijati, Orbanove reči ukazuju na potrebu za hitnim reformama u EU kako bi se očuvala stabilnost i kohezija među članicama. Usmeravanje na specifične oblasti saradnje može biti korak ka stvaranju efikasnijeg i otpornijeg jedinstva unutar Unije, ali takođe postavlja pitanja o budućnosti evropskog integracijskog procesa.
