Premijer Mađarske Viktor Orban je danas na društvenim mrežama izneo oštru kritiku na račun predsednice Evropske komisije (EK) Uršule fon der Lajen, koja je ponovo zatražila dodatna sredstva za finansiranje Ukrajine. Orban je istakao da je iznos koji se traži „astronomska suma koja danas ne postoji“.
Na svom Fejsbuk profilu, Orban je naveo da EK traži dodatnih 135 milijardi evra tokom naredne dve godine. Prema njegovim rečima, to predstavlja 65 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Mađarske, što je ekvivalentno sedmogodišnjim penzijama svih mađarskih penzionera ili gotovo tri četvrtine godišnjeg budžeta EU. „Astronomska suma koja danas ne postoji. Jednostavno ne postoji“, poručio je Orban, naglašavajući da se radi o neostvarivom zahtevu.
Orban je takođe ukazao na to da bi „briselski magični trik“ mogao da podrazumeva zajednički evropski zajam, što bi, prema njegovim rečima, opteretilo buduće generacije otplatom troškova koji proizlaze iz rusko-ukrajinskog rata. Ova izjava dolazi u trenutku kada se EU suočava sa sve većim pritiscima da pruži finansijsku pomoć Ukrajini, što je izazvalo podeljena mišljenja među članicama unije.
Premijer je istakao da EU traži doprinos i od Mađarske, naglašavajući da se zemlja „kažnjava“ sa milion evra dnevno zbog svoje odluke da ne prihvati migrante. Ova situacija dodatno komplikuje odnose Mađarske sa Briselom, s obzirom na to da Orban smatra da se Mađarska suočava sa finansijskim sankcijama jer ne deli stavove EU o ratu i rodnoj ideologiji.
Orban je takođe ukazao na to da je situacija „više nego nemoguća“ i opisao je to kao „kategorički apsurdno“. „Mađarska će odgovoriti bez odlaganja“, poručio je Orban, naglašavajući da će zemlja nastaviti da se protivi zahtevima koji smatra da su neprihvatljivi.
U ovom kontekstu, premijer je istakao da je Mađarska uvek bila država koja se zalagala za zaštitu svojih nacionalnih interesa i suvereniteta. „Ne možemo dopustiti da naš narod snosi teret troškova koji nisu naša odgovornost“, dodao je on.
Ove izjave dolaze u svetlu sve većih tenzija unutar EU, gde se članice suočavaju sa različitim stavovima o pitanju migracija, finansijskih obaveza i podrške Ukrajini. Mađarska je, pod Orbanovim vođstvom, često zauzimala stavove koji su bili u suprotnosti sa politikama EU, što je dovelo do povećanih tenzija između Budimpešte i Brisela.
Dok se Evropska komisija suočava sa potrebom za dodatnim sredstvima za podršku Ukrajini, Orbanova izjava može dodatno zakomplikovati već napetu situaciju. Mnoge članice EU se suočavaju sa ekonomskim izazovima i nesigurnostima, što otežava postizanje konsenzusa o ovakvim pitanjima.
Mađarska je već nekoliko puta izrazila protivljenje nekim od ključnih politika EU, posebno kada su u pitanju migracije i ekonomske reforme. Orbanova vlada je često kritikovana zbog svojih stavova o ljudskim pravima i demokratiji, ali se čini da je premijer odlučan da brani interese svoje zemlje, čak i po cenu sukoba sa drugim članicama EU.
U ovom trenutku, Orbanovo vođenje politike se čini kao deo šire strategije da se očuva mađarska suverenost i da se osigura da zemlja ne snosi teret problema koji su rezultat sukoba u Ukrajini. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se druge članice EU postaviti prema zahtevima EK i kakve će posledice imati na unutrašnje i spoljne politike članica.
