Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je na samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu da su razgovori pokazali postojanje sukoba ideja u vezi sa Rusijom. Orban je naglasio da Mađarska, za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, ne želi sukob sa Moskvom. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Evropi vode rasprave o odnosima sa Rusijom, posebno u svetlu trenutnih sukoba i geopolitičkih tenzija.
Nakon samita, Orban je isključio mogućnost učešća Mađarske u korišćenju zamrznute ruske imovine, što je tema koja je izazvala brojne debate među evropskim liderima. Prema njegovim rečima, sastanak je bio „zanimljiv“ i „uzbudljiv“, sa značajnim intelektualnim sadržajem, što nije uvek slučaj na sličnim okupljanjima.
On je naglasio da mnoge evropske zemlje nikada nisu bile okupirane od strane Rusije, ali su te zemlje uverene da su u pravu i da imaju plan za pobedu nad Moskvom. „Znamo kako izgleda ruska ratna mašinerija. Ne sviđa nam se ta ideja. Imamo mirovni plan, dok drugi imaju ratni plan, i ta konfrontacija se dogodila“, rekao je Orban, ukazujući na razlike u pristupima različitih zemalja prema Rusiji.
Orban je takođe izrazio kritiku prema ideji korišćenja zamrznute ruske imovine za finansiranje daljih pomoći Ukrajini. On je ukazao na to da je belgijski premijer održao „veoma edukativnu prezentaciju“ koja je pokazala da ova ideja „nije baš obećavajuća“. Belgija bi, prema njegovim rečima, prvo morala da dobije garancije da će druge zemlje podeliti pravnu odgovornost za takav potez.
„Postavlja se pitanje čiji je to novac. Ako je to novac nekog drugog, Mađarska ga nikada neće dotaknuti. Mi nismo kradljivci, znate. Ovaj novac nije naš“, poručio je Orban, naglašavajući važnost pravne odgovornosti i etičkih standarda u međunarodnim finansijskim transakcijama.
Mađarska je tokom poslednjih godina često zauzimala različite stavove u odnosu na EU, posebno kada su u pitanju pitanja migracija, ljudskih prava i odnosa sa Rusijom. Orbanova vlada se zalaže za pragmatičan pristup, naglašavajući važnost nacionalnog suvereniteta i stabilnosti, što je često u kontrastu sa liberalnijim pristupima drugih članica EU.
Orbanova izjava može se tumačiti kao pokušaj da se Mađarska pozicionira kao posrednik u odnosima između Zapada i Rusije. U trenutku kada mnoge evropske zemlje teže jačanju sankcija protiv Moskve, Mađarska se distancira od takvog pristupa, naglašavajući potrebu za dijalogom i mirovnim rešenjima.
Ovaj samit je takođe otkrio unutrašnje razlike unutar EU, gde se članice ne slažu uvek oko strategija i politika prema Rusiji. Dok jedni pozivaju na čvrstu liniju protiv Moskve, drugi, poput Mađarske, zagovaraju dijalog i izbegavanje eskalacije sukoba. Ove razlike bi mogle imati dugoročne posledice na jedinstvo EU i njen pristup rešavanju međunarodnih kriza.
Mađarska se suočava sa izazovima u unutrašnjoj politici, ali i u spoljnoj, gde se njen odnos prema Rusiji i EU može odraziti na buduće pregovore i savezništva. U tom kontekstu, Orbanove izjave sa samita u Kopenhagenu mogu biti deo šire strategije u kojoj Mađarska pokušava da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućih odnosa u Evropi.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na odnose između EU i Rusije, kao i na unutrašnju dinamiku same Evropske unije.
