Premijer Mađarske Viktor Orban je uoči samita Evropske unije u Briselu izjavio da će se glavna tema sastanka fokusirati na pitanje „rata i mira“, iako postoje brojna druga važna pitanja koja će biti razmatrana, kao što su sedmogodišnji budžet EU, migracije i situacija na Bliskom Istoku. Orban je naglasio da je važno da lideri EU razgovaraju o načinu na koji bi trebalo da pruže podršku Ukrajini, bilo vojno, finansijski ili kroz kombinaciju ovih pristupa. Takođe, spomenuo je i sudbinu zamrznute ruske imovine, što predstavlja dodatno komplikovano pitanje unutar Unije.
Prema njegovim rečima, u okviru EU se očekuje „sukob“ među članicama koje žele da podrže Ukrajinu i onima koje se zalažu za odlaganje odluka dok se ne završe pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Ova situacija dodatno otežava jedinstvo unutar Unije, a Orban se osvrnuo na izazove koji proističu iz različitih stavova članica o ovom pitanju.
Komentarišući zamrzavanje ruske imovine, Orban je optužio Brisel da je „nezakonito promenio prethodni režim“ i da je Mađarskoj oduzeo pravo veta, najavljujući pravne korake protiv ovih odluka. On je istakao da je Mađarska pronašla saveznike među državama članicama koje smatraju da konfiskacija ruske imovine predstavlja „otvorenu objavu rata“. Ova izjava ukazuje na sve veće tenzije unutar EU, gde se članice suočavaju sa složenim pitanjima međunarodnih odnosa i unutrašnjih politika.
Orban je upozorio da bi EU, ako nastavi sa takvim potezima, mogla „marširati ka novoj vrsti birokratske diktature“ u kojoj su prava nacionalnih država ugrožena. Ova izjava sadrži ozbiljne optužbe na račun evropskih institucija i njihovog delovanja, što može dodatno pogoršati odnose između Mađarske i drugih članica EU.
Takođe, Orban je kritikovao Nemačku, tvrdeći da se ona „korak po korak kreće ka ratu“ i da nastoji da oživi svoju industriju kroz vojni razvoj. Ova izjava ukazuje na zabrinutost Mađarske u vezi sa vojnim i industrijskim politikama drugih članica EU, posebno Nemačke, koja je tradicionalno bila ključni igrač unutar Unije.
Premijer Mađarske je ponovio da njegova zemlja neće podržati konfiskaciju zamrznutih deviznih depozita Rusije ili bilo koje druge zemlje, naglašavajući da je Mađarska bila „lojalna“ EU u vezi sa pitanjima ruske imovine i da njena prava ne smeju biti ograničena. Ova izjava pruža uvid u stav Mađarske o suverenitetu i pravima država članica, što može dodatno izazvati podelu unutar EU.
S obzirom na sve veće tenzije koje se javljaju unutar EU, pitanje podrške Ukrajini i odnosa prema Rusiji postaje sve složenije. Orbanove izjave reflektuju ne samo unutrašnje političke stavove Mađarske, već i šire evropske dileme koje se tiču bezbednosti, ekonomije i političkih prava. Očekuje se da će samit u Briselu doneti važne odluke koje će oblikovati budućnost EU, a Orbanova retorika može dodatno zakomplikovati te procese.
Pitanja koja se postavljaju na ovom samitu, kao što su podrška Ukrajini, zamrzavanje ruske imovine i unutrašnji sukobi unutar EU, predstavljaju ključne izazove za evropske lidere. U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će EU odgovoriti na ove izazove i kako će to uticati na njen jedinstveni identitet i političku stabilnost.
