Mladi orao krstaš Feliks, koji se izlegao prošlog proleća u gnezdu kod Bačke Topole, prošao je kroz neobično i izazovno putovanje tokom svoje prve migracije. Umesto da se pridruži svojoj vrsti u uobičajenim staništima u Evropi, Feliks je završio na Bliskom istoku, gde je pao u ruke krijumčara divljih ptica. Iako je signal njegovog satelitskog odašiljača nestao, potvrđeno je da je orao živ i trenutno se nalazi u prihvatilištu za ptice u Libanu, čekajući povoljnije bezbednosne uslove za povratak u Srbiju.
Orao krstaš je jedna od najređih i najugroženijih ptica grabljivica u Evropi, a u Srbiji se tokom 20. veka skoro potpuno izgubio zbog gubitka staništa, trovanja i stradanja na dalekovodima. U poslednjim godinama, međutim, zabeleženi su novi gnezda u severnoj Vojvodini, a sprovode se intenzivni programi zaštite kako bi se obnovila populacija. Feliks je jedan od mladih orlova koji su se izlegli u okviru tih napora.
Krajem juna, Feliks je prvi put poleteo iz svog gnezda, ali je njegova migracijska ruta bila neobična i izazovna. Umesto da se kreće prema uobičajenim staništima, mladi orao je krenuo ka Bliskom istoku, putujući preko Srbije, grčkih ostrva i Turske, sve do Libana, gde je signal na njegovom satelitskom odašiljaču nestao. Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije naglašava da je ovo putovanje bilo neobično za ovu vrstu.
Na Bliskom istoku, Feliks je uhvaćen od strane krijumčara i prebačen u Siriju. Njegov satelitski odašiljač je uništen, a prstenovi na njegovim nogama su skinuti. Iako je bilo ponuda za otkup, Stojiljković objašnjava da su odlučili da ne podrže krijumčarenje divljih ptica.
Ipak, sreća se osmehnula Feliksu. U februaru su se zaštitnici ptica iz Srbije povezali s kolegama na Bliskom istoku, koji su im javili da je Feliks pronađen, živ i bezbedan, te da se brinu o njemu u prihvatilištu blizu Beiruta. Međutim, njegov povratak u Srbiju zahtevao je finansijska sredstva koja su prikupljena u rekordnom roku zahvaljujući velikoj podršci javnosti. Građani su donirali novac za avionsku kartu, troškove boravka u Libanu i transport do Srbije.
Feliks je trenutno u dobrom stanju, ali njegov povratak je odložen zbog nestabilne situacije na Bliskom istoku. Mogućnost da se pusti da se vrati sama nije razmatrana, jer bi to bilo izuzetno rizično. U tom regionu, lov i krijumčarenje divljih ptica su česta pojava, a ratne okolnosti dodatno otežavaju situaciju.
Orao krstaš ima poseban simbolički značaj za Srbiju, jer se veruje da je ova vrsta inspiracija za dvoglavog orla koji se nalazi na srpskom grbu i državnim simbolima. Zbog toga se često naziva „carski orao“ ili „kralj neba“, a u javnosti je postao simbol očuvanja prirode i nacionalnog identiteta. Feliksovo putovanje i borba za opstanak postali su priča koja inspiriše mnoge i podseća na važnost zaštite ugroženih vrsta.
Dok Feliks čeka povratak, najvažnije je da je trenutno na sigurnom i da se o njemu brinu. Srbija će ga dočekati kada ponovo raširi krila nad našim nebom, i nadamo se da će njegov povratak biti moguć u skoroj budućnosti. Ova priča o Feliksu ne samo da osvetljava izazove s kojima se suočavaju divlje ptice, već i snagu zajednice u borbi za njihovu zaštitu.
