Tokom praznika, pirotehnika, poput petardi i vatrometa, često je sastavni deo proslava. Međutim, ono što mnogi smatraju zabavom može postati ozbiljna opasnost po zdravlje i život. Stručnjaci i nadležne službe godinama upozoravaju na potencijalne rizike, ističući da petarde nisu igračke i da nepravilna upotreba može dovesti do teških povreda, trajnih oštećenja pa čak i amputacija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije apeluje na građane da se uzdrže od korišćenja pirotehnike tokom praznika. Svake godine beleži se veliki broj povređenih, među kojima je značajan broj dece. U periodu od 25. decembra 2024. do 13. januara 2025. godine, zabeleženo je 45 povreda usled upotrebe pirotehnike, od kojih je 26 dece, a 15 osoba je zadobilo teške telesne povrede.
Povrede najčešće uključuju opekotine ruku i lica, oštećenje vida, kao i druge ozbiljne posledice koje mogu ostaviti trajne posledice po zdravlje. MUP podseća da je prodaja pirotehničkih proizvoda maloletnicima zabranjena, ali se uprkos tome ova sredstva i dalje koriste bez odgovarajuće obuke ili nadzora.
Stručnjaci upozoravaju da je dovoljan trenutak nepažnje da proslava preraste u tragediju. Kazne za nepropisnu upotrebu pirotehnike kreću se od 50.000 do 100.000 dinara, a tokom prazničnih perioda pojačana je kontrola prodaje i upotrebe ovih sredstava. Bez obzira na tradiciju, bezbednost mora biti prioritet – nijedna proslava nije vredna narušenog zdravlja ili invaliditeta.
Dr. Lazar Milić, specijalizant dečje hirurgije sa Univerzitetske dečje klinike, ističe da se procenjuje da između 15. decembra i 15. januara bude i do 150 povređene dece. Srećom, većina povreda je lakša, ali ne može se zanemariti broj slučajeva koji zahtevaju ozbiljnije lečenje. Najčešće povrede zahvataju šake, lice, oči, slušni aparat, vrat, a posebno su opasne situacije kada deca ponovo pokušavaju da zapale petarde koje pre toga nisu eksplodirale.
Milić objašnjava da su šake najčešće povređene jer su u neposrednom kontaktu s eksplozivom, što dovodi do težih posledica. Deca često reflexivno zatvore šaku u trenutku eksplozije, što dodatno pogoršava povredu. U prošloj godini, bilo je slučajeva gde su pacijenti ostali bez jednog ili više prstiju.
U slučaju povrede, lekar savetuje da se rana ispere čistom vodom, a ne da se koriste meleme iz kućne apoteke ili led, kao i da se ne daje hrana i piće pre dolaska u bolnicu. Sve povrede, čak i one koje izgledaju bezazleno, potrebno je odmah pregledati.
Najčešći uzrast povređene dece je između 10 i 15 godina, a povrede se često dešavaju u školskim dvorištima ili u blizini škola, kada roditeljski nadzor izostaje. Važno je da roditelji budu svesni opasnosti i da deca koriste pirotehniku isključivo uz nadzor odraslih.
Osim ljudi, pirotehnika predstavlja problem i za životinje. Veterinari upozoravaju da glasni zvuci eksplozija izazivaju stres, paniku i dezorijentaciju kod pasa i mačaka. Tokom praznika beleži se povećan broj slučajeva u kojima se kućni ljubimci otrgnu ili dožive zdravstvene komplikacije izazvane strahom.
Veterinar dr. Vladimir Pavlović preporučuje smeštanje ljubimaca na tiho mesto tokom praznika. Psi imaju osetljiviji sluh od ljudi, a buka može izazvati ozbiljan strah. Tokom praznika, često se beleži povećan broj prijava nestalih pasa, kao i intervencija veterinara zbog povreda nastalih usled panike.
Nadležne institucije se slažu da se praznici mogu slaviti i bez pirotehnike. Poruka je jasna: nijedna proslava nije vredna izgubljenog zdravlja, straha kod dece ili patnje životinja.
