Na veoma loše stanje u stočnom fondu, posebno u govedarstvu, godinama upozoravaju stručnjaci u Srbiji, a sada zabrinjavajući podaci o obezbeđivanju hrane dolaze i iz Evropske unije. U saopštenju Evrostata navodi se da je u 2024. godini EU imala 132 miliona svinja, 72 miliona goveda, 57 miliona ovaca i 10 miliona koza. Međutim, zabrinjavajuće je da se ovaj broj smanjuje, a to postaje dugoročan trend.
Kada se uporede podaci za 2024. godinu sa prethodnom, evidentno je da je brojnost svih kategorija stoke opala. Broj svinja smanjen je za 0,55%, goveda za 2,8%, ovaca za 1,7%, dok je broj koza opao za 1,6%. Ovi podaci ukazuju na ozbiljne izazove sa kojima se suočava stočarstvo, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi.
Ukupne brojke pokazuju da je u poređenju sa 2014. godinom broj svinja u 2024. godini opao za 8,1%, goveda za 8,7%, ovaca za 9,4%, dok je broj koza opao za čak 16,3%. Ovakvi trendovi mogu imati dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju i sigurnost hrane.
Stručnjaci ističu da su razlozi za ovakvo stanje multifaktorialni. Prvo, smanjenje broja stočnog fonda može se povezati sa ekonomskim pritiscima, kao što su visoke cene hrane, energenata i drugih resursa potrebnih za stočarsku proizvodnju. Mnogi stočari su primorani da smanje svoje kapacitete ili čak da zatvore svoje farme zbog neodrživih troškova.
Drugo, promene u potrošačkim navikama takođe igraju ključnu ulogu. Sve više ljudi prelazi na vegetarijanske i veganske dijete, što smanjuje potražnju za mesom i mlečnim proizvodima. Ovo može dovesti do smanjenja interesa za stočarstvo, što dodatno pogoršava situaciju.
Klimatske promene su još jedan važan faktor. Suše, poplave i ekstremni vremenski uslovi utiču na proizvodnju stočne hrane, što dodatno otežava situaciju za stočare. Mnogi od njih se suočavaju sa smanjenjem prinosa, što dovodi do povećanja troškova i smanjenja broja stoke koju mogu da hrane i održe.
Osim toga, poljoprivredna politika EU i različite subvencije igraju značajnu ulogu u oblikovanju stanja u stočarstvu. Mnogi mali i srednji stočari se bore da se prilagode novim pravilima i regulativama, što može dovesti do njihovog povlačenja sa tržišta.
U svetlu ovih izazova, važno je preduzeti korake kako bi se pomoglo stočarima i obezbedila stabilnost u proizvodnji hrane. To može uključivati podršku kroz subvencije, edukaciju o održivim praksama i inovacijama u stočarstvu, kao i podršku istraživanju i razvoju novih tehnologija.
Zabrinutost u vezi sa stanjem stočnog fonda nije samo pitanje ekonomije, već i pitanje sigurnosti hrane. Smanjenje broja stoke može dovesti do smanjenja dostupnosti mesa, mleka i drugih proizvoda, što će direktno uticati na potrošače.
Poljoprivrednici i vlade moraju raditi zajedno kako bi se osigurala održivost stočarstva i obezbedila sigurnost hrane za buduće generacije. Uloga stočarstva je ključna za ekonomiju, kulturu i tradiciju, posebno u zemljama kao što je Srbija, gde je poljoprivreda važan deo načina života.
U zaključku, stanje stočnog fonda u Srbiji i EU zahteva hitnu pažnju i delovanje. Bez aktivnih mera, trend smanjenja broja stoke može postati trajna pojava sa ozbiljnim posledicama po sve aspekte društva. Potrebno je preispitati trenutne politike, pružiti podršku stočarima i promovisati održive prakse kako bi se obezbedila budućnost stočarstva i sigurnost hrane.
