Nju Orleans, grad sa 360.000 stanovnika, suočava se sa ozbiljnim rizicima zbog porasta nivoa okeana, a stručnjaci upozoravaju da gradske vlasti moraju hitno da započnu proces preseljenja stanovništva kako bi izbegle potencijalni haos. Ova situacija je izazvana činjenicom da je priobalna Luizijana jedan od najnižih regiona na svetu, a Nju Orleans se nalazi u basenu u obliku činije, uglavnom ispod nivoa mora.
Grad je okružen močvarama koje su prirodna zaštita od uragana, ali se te močvare brzo smanjuju zbog urbanog razvoja, isušivanja i izgradnje kanala za naftnu i gasnu industriju. Prema podacima, od 30-ih godina prošlog veka, Luizijana je izgubila oko 5.000 kvadratnih kilometara močvara. Analize pokazuju da se nivo mora u regionu povećava između tri i sedam metara, a posledice ovog rasta će biti katastrofalne, sa gubitkom oko 75% preostalih močvara.
Stručnjaci tvrde da se obala može povući i do 100 kilometara unutrašnjosti, a region je već „prešao tačku bez povratka“. U nekim predviđanjima, Nju Orleans bi mogao biti okružen Meksičkim zalivom pre kraja ovog veka. Uprkos ovim alarmantnim upozorenjima, grad još uvek nije razvio strategije za preseljenje koje bi mogle poslužiti kao model za slične situacije u svetu.
Porast nivoa mora ne pogađa samo Nju Orleans; slične pretnje se javljaju i u drugim priobalnim gradovima kao što su Njujork, London, Bangkok i Šangaj. Izvršni direktor neprofitne organizacije Climate Central, upozorava da je ključno pitanje koliko brzo će se ta budućnost ostvariti i kako će se odvijati.
Naučnici su istraživali istorijske podatke kako bi mapirali budućnost Luizijane. Jedan od autora studije istakao je drevnu obalu koja se nalazila 50 kilometara severno od Nju Orleansa pre oko 125.000 godina, kada su temperature bile slične današnjim, ali su okeani bili najmanje tri metra viši. U budućnosti, nivo mora bi mogao dostići tu visinu, što dodatno naglašava hitnost situacije.
Ljudi već decenijama napuštaju priobalne delove Luizijane, a nakon uragana Katrina 2005. godine, Nju Orleans je izgubio oko 25% svog stanovništva. Nedavna studija pokazuje da je 99% stanovništva Nju Orleansa u visokom riziku od poplava.
Ukoliko se proces preseljenja ne sprovede pažljivo, moglo bi doći do haotičnog napuštanja grada, što bi imalo visoku cenu, posebno za najsiromašnije. Autori studije ističu da trenutna politika ne pokazuje veliku volju za razmatranjem preseljenja. Tornkvist, jedan od autora, priznaje da ne postoji značajna želja među kreatorima politike da se obezbedi plan za preseljenje.
Osetljivost obale Meksičkog zaliva može poslužiti kao upozorenje za druge priobalne zajednice širom sveta. Tornkvist naglašava da bi more moglo progutati kopno ranije nego drugde, a to što se ovde dešava sada može se očekivati i u drugim mestima. U svetlu ovih upozorenja, stručnjaci pozivaju na hitno delovanje kako bi se sprečile katastrofalne posledice porasta nivoa mora i osigurao bezbedniji život za stanovnike Nju Orleansa.
U zaključku, grad se suočava s izazovima koji zahtevaju hitnu reakciju. U svetlu klimatskih promena, proces preseljenja postaje sve važniji, a Nju Orleans bi mogao postati primer za druge zajednice suočene sličnim pretnjama.
