Ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast, Ohridski sporazum iz 2023. postao je značajan deo američke politike, a ne samo evropske. Sjedinjene Američke Države (SAD) su oživjele zakon koji se odnosi na ovaj sporazum, uvodeći nagrade i kazne za strane koje se ne budu pridržavale dogovora. Ova situacija izaziva različite reakcije među analitičarima. Dok neki veruju da je to ključna tačka američke politike prema Beogradu i Prištini, drugi smatraju da SAD ne pokazuju posebno interesovanje za ovu temu.
Ognjen Gogić, politikolog, ističe da je Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu pružio odgovore na pitanja o Trampovoj politici prema Kosovu. Sporazum iz Ohrida sada se posmatra kao referentni okvir za američku politiku, a zakon naglašava potrebu za „neposrednim napretkom“ u sprovođenju aneksa sporazuma. Prema Gogiću, zakon predviđa „šargarepu“ i „štap“, što znači da će se ekonomska saradnja nagrađivati, dok će se sankcije primenjivati na one koji ometaju mir i sprovođenje sporazuma.
Gogić naglašava da bi, u slučaju postizanja suštinskog napretka, SAD trebalo da uspostave bilateralni strateški dijalog i ojačaju ekonomske veze sa obe strane. S druge strane, Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) smatra da je sporazum deo obaveza Srbije prema SAD i EU, ali da će njegova implementacija biti otežana zbog trenutnih odnosa između Beograda i Prištine. On dodaje da SAD, osim u izuzetnim slučajevima, nemaju veliko interesovanje za ovaj dijalog, koji se većinom odvija pod okriljem EU.
Ohridski sporazum, koji je dogovoren 27. februara u Briselu i usaglašen 18. marta, nije formalno potpisan, ali se smatra korakom ka normalizaciji odnosa. Njime se predviđa međusobno priznavanje dokumenata, kao i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Ipak, formiranje ZSO ostaje kamen spoticanja u sprovođenju ovog sporazuma.
S obzirom na to da tokom 2025. godine nije bilo sastanaka između Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, pregovarači iz Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, sastali su se samo dva puta u Briselu, bez postizanja konkretnih dogovora.
Bivši glavni kosovski pregovarač, Avni Arifi, kritikuje trenutne pregovarače, ističući da specijalni izaslanik EU za dijalog, Peter Sorensen, i šefica EU diplomatije, Kaja Kalas, nisu adekvatno reagovali na izazove dijaloga. Prema njegovim rečima, nedostatak dijaloga je rezultat neefikasnosti institucija na Kosovu, što je dodatno otežalo proces.
Ohridski sporazum ima potencijal da postane ključni element u stabilizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali njegovo sprovođenje zavisi od posvećenosti svih strana da prevaziđu trenutne tenzije i postignu konkretne korake ka normalizaciji.
