Veliko interesovanje građana za legalizaciju nelegalizovanih objekata postalo je očigledno otkako je pokrenuta platforma „Svoj na svome“. Prva prijava na ovoj platformi stigla je u ranim jutarnjim satima, a do sada je već oko 19.000 građana podnelo zahteve za legalizaciju. Građani mogu prijaviti svoje nelegalizovane objekte putem online platforme, kao i u opštinama i na više od 580 lokacija „Pošta Srbije“. Postupak legalizacije je pojednostavljen i predviđa minimalnu dokumentaciju, a rok za podnošenje zahteva je dva meseca.
Od jutra su se formirali redovi ispred opštinskih službi i poštanskih šaltera, jer su mnogi odlučili da konačno reše legalizaciju svojih stanova, kuća ili dodatnih objekata na svojim parcelama. Građani se često javljaju zbog celih objekata, ali i zbog dodatnih spratova. Mnogi od njih su kupili nekretnine čiji prethodni vlasnici nisu uspeli da ih uknjiže.
Jedna stanovnica Zvezdare izjavila je da je došla da uknjiži kuću izgrađenu 1961. godine, koju su kupili od vlasnika koji je nije uknjižio. U Nišu, građani imaju mogućnost da podnose zahteve na 24 različite lokacije, a službenici su tu da pomognu u popunjavanju zahteva i pruže informacije o legalizaciji.
Postupak podnošenja zahteva zahteva dostavljanje dokaza o vlasništvu, pravnom sledstvu, a zatim se vrši upis objekta ako su ispunjeni svi uslovi. U slučaju da to nije moguće odmah, vlasniku se daje rok od pet godina da dokaže svoje vlasništvo. Ljudi se takođe raspituju o prethodno podnetim zahtevima, koji su obustavljeni kada je prestao zakon da važi. Sada je potrebno doneti elaborat o legalizaciji, što uključuje određene procese koje će agencija pregledati.
U opštini Zemun očekuju više od 60.000 zahteva, posebno za legalizaciju stanova bez građevinskih dozvola, gde investitori nisu platili građevinsko zemljište. Troškovi za takve objekte mogu iznositi 120 evra po kvadratnom metru, a vlasti očekuju da će investitori shvatiti ozbiljnost ovog zakona i rešiti svoje imovinske probleme.
Republički geodetski zavod tvrdi da su svi objekti evidentirani, a odlučujeće se o vlasništvu uz zabeležbu da objekti možda nemaju upotrebnu dozvolu. Za prijavu je potreban jedinstveni matični broj građana, broj katastarske parcele ili adresa.
Svi dosadašnji resorni ministri su najavljivali smanjenje broja nelegalizovanih objekata, ali je ta brojka iz godine u godinu rasla i dostigla gotovo pet miliona. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, naglašava da se situacija menja i da uprkos velikom opterećenju, sistem funkcioniše. Građani ne treba da žure, jer mogu podneti zahteve u roku od dva meseca, uz dodatni mesec dana za prigovore.
Ministarka je takođe napomenula da su u slučajevima stambenih zgrada, prijavu objekta mogu izvršiti upravnici, investitori ili bilo koje drugo zainteresovano lice, uključujući vlasnike stanova. U postupku legalizacije, prvo se mora upisati zgrada, a zatim se kupci stanova legitimizuju pojedinačnim ugovorima o kupovini.
Jedan od većih izazova u ovom procesu biće zemljište u naseljima gde su se naselile izbeglice, a gde su mnogi građani zidali na društvenom ili opštinskom zemljištu. Ovi ljudi su već platili to zemljište i ne žele ponovo da ga plaćaju prema novom zakonu. Tokom višedecenijske legalizacije, mnogi su već ozakonili svoje objekte i platili za to, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova nova inicijativa za legalizaciju nelegalizovanih objekata predstavlja značajan korak ka rešavanju problema sa nekretninama u Srbiji, a građani su konačno dobili priliku da regulišu svoj status.
