Cene zakupa stanova u Srbiji su u stalnom porastu, a troškovi stanovanja, posebno u Beogradu i Novom Sadu, postali su preveliki teret za mnoge mlade ljude. Zbog ovih izazova, država razmatra mogućnost ograničavanja cena zakupa stanova, uzimajući kao uzor model koji se primenjuje u Španiji. Ova inicijativa dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog sve većih troškova života i teške situacije s kojima se suočavaju mladi koji žele da se osamostale.
Stručnjaci za nekretnine, Jovan Mandić i Milić Đoković, ukazuju na to da bi primena španskog modela mogla biti korisna, ali se suočava s brojnim izazovima u implementaciji. Mandić je naglasio da je potrebno uraditi analizu postojećih nekretnina, uključujući državne i napuštene stanove koji bi mogli biti dostupni za izdavanje. On smatra da je pre nego što se pređe na konkretne mere, važno utvrditi koliko nekretnina država ima i u kakvom su stanju.
Jedan od ključnih problema za podstanare su visoki troškovi prilikom useljenja. Mandić objašnjava da se prilikom iznajmljivanja stana obično zahteva plaćanje mesečne kirije, depozita u visini jedne kirije, kao i provizije agenciji. Pomenuti primer garsonjere na Banovom brdu, koja se iznajmljuje za 350 evra, zahteva najmanje 700 evra samo za početak, bez dodatnih agencijskih troškova. Ove visoke početne troškove čine pristup stanovanju gotovo nemogućim za mnoge mlade ljude.
Španski model nudi određene prednosti, kao što je desetogodišnji garantovani zakup, koji omogućava stanarima da izbegnu stalnu potragu za novim smeštajem. U tom smislu, država garantuje stabilnost ugovora i redovno plaćanje kirije, što može privući vlasnike nekretnina koji imaju višak stanova. Ovaj model takođe uključuje mesečnu pomoć od 250 evra za zakup stanova mladima sa niskim prihodima, čime se podstiče njihova finansijska nezavisnost i olakšava napuštanje roditeljskog doma.
Mandić smatra da bi umesto strogo ograničavanje cena, bolje rešenje moglo biti subvencionisanje kirija za određene socijalne kategorije. Pre nego što se donesu ovakve odluke, važno je imati jasnu sliku o stanju na tržištu nekretnina. On ukazuje na primere iz Beča, gde postoje socijalna naselja sa pristupačnim cenama, dok u Srbiji trenutno nedostaje takva infrastruktura. Državne institucije bi trebale da naprave mapu nekretnina koje bi mogle biti korišćene za povoljnije izdavanje.
U Španiji, osim mesečne pomoći za mlade, postoje i druge mere kao što je ograničavanje rasta kirija na najviše 3% godišnje u regijama gde su cene drastično porasle. Takođe, planira se preusmeravanje 50.000 zaplenjenih stanova sa bankarskog tržišta na tržište stanovanja, čime bi se obezbedila ponuda pristupačnih stanova. Barselona planira čak i potpunu zabranu turističkog iznajmljivanja stanova preko platformi kao što je Airbnb do 2028. godine, kako bi se ublažio rast cena i zadržalo lokalno stanovništvo.
Sve ove mere ukazuju na ozbiljnost problema s kojim se suočavaju mladi u vezi sa stanovanjem. U Srbiji, postoji potreba za sveobuhvatnom analizom stanja na tržištu nekretnina i izradom strategija koje bi omogućile pristupačnije stanovanje. U suprotnom, mnogi mladi će nastaviti da se suočavaju s izazovima koji otežavaju njihovu samostalnost i ekonomsku stabilnost.
