Goran Mileusnić, otac Miloša, koji je brutalno ubijen pre sedam godina, svakodnevno posećuje grob svog sina kako bi očuvao sećanje na njega. U emotivnoj ispovesti za „Blic“, Goran deli bol i tugu zbog gubitka svog sina, koji je nasumična žrtva Neđeljka Đurovića, osudjenog na 35 godina zatvora. Miloš, tada 24-godišnjak, ubijen je u Beogradu 27. januara 2019. godine, a Goran priznaje kako je suđenje i suočavanje s ubicom bilo mučno i emotivno iscrpljujuće.
Goran naglašava da je taj dan promenio njihov život zauvek. „Svake godine obeležavamo godišnjicu njegovog ubistva, okupljamo se na parastosu s njegovim prijateljima. Nažalost, Miloš nije imao priliku da postane muškarac kakvog smo zamišljali. Svaki dan je za mene kao dan njegovog ubistva“, kaže Goran, dodajući da na groblju redovno razgovara sa svojim sinom, iako zna da ga nikada više neće videti.
Tokom godine, Miloševi prijatelji redovno posećuju njegovu porodicu i dele sećanja na njega. Goran ističe koliko mu znači što njegov sin nije zaboravljen i zahvalan je svima koji čuvaju uspomenu na njega. „Milošev najbolji prijatelj često dolazi kod nas, pričamo o njegovim dogodovštinama, kako bi reagovao na današnje situacije“, dodaje Goran.
Miloševa sestra, koja je postala majka pre tri godine, donela je porodici novu nadu i snagu da nastave dalje. Goran priznaje da su dolasci prijatelja i porodične sreće pomogli da se izbori s tugom. „Naša unuka nam je dala snagu da se trgnemo iz agonije“, kaže Goran.
Goran se takođe preispituje o tome da li je mogao da spreči Milošev odlazak u Beograd, gde je ubijen. Priznaje da se često pita da li je trebalo da mu zabrani put. „Živim sa tom mišlju. Sve se to vrtelo po mojoj glavi. Da nije otišao, možda bi bio živ“, kaže Goran.
Na suđenju, Goran se suočio s ubicom i opisuje ga kao osobu bez emocija, koja nije pokazivala nikakvo kajanje. „Njegov bahati stav me je isprovocirao, ali nisam želeo da napravim problem u sudnici. Njegova majka mu je čak slala poljupce, što me je dodatno povredilo“, seća se Goran.
Ubica je, prema rečima Gorana, nasumično izabrao Miloša kao žrtvu. „Sve se odigralo rano ujutru, sa nožem od 19 centimetara u ruci. Miloš se branio, molio ga da prestane, ali ubica je nastavio da ga ubada“, kaže Goran, naglašavajući koliko je bolno gledati kako suđenje i pravosudni sistem funkcionišu.
Goran se priseća i tragičnih detalja. Nakon ubistva, Đurović je otišao u prodavnicu i platio račun krvavom novčanicom. Policija ga je kasnije uhapsila, ali ga je prvobitno pustila jer nije imao oružje kod sebe. „Tek kasnije su utvrdili da je ubio mog sina“, dodaje Goran.
Uprkos svemu, Goran se trudi da živi dalje, nastojeći da sačuva uspomenu na Miloša. „Život ide dalje, ali se nikada nećemo pomiriti s tim gubitkom“, zaključuje Goran.
