Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD nedavno je izdala novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) koja važi do 17. aprila. Međutim, rok za ugovor o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 24. marta, što postavlja pitanje da li će OFAC odobriti prodaju i da li su svi potrebni elementi ugovora dostavljeni. Berzanski analitičar Branislav Jorgić naglašava da produženje operativne licence znači da je OFAC dao implicitnu saglasnost na određeni dogovor.
Prema Jorgiću, sada je na potezu OFAC, ali bi trebalo razmotriti i fleksibilnost u pristupu, s obzirom na produženje roka. Generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, izrazio je sumnju u vezi s tim da li će MOL dobiti dozvolu za kupovinu ruskog udela u NIS-u do predviđenog roka. On je istakao da nije siguran da će sve potrebne informacije biti dostavljene na vreme.
Jorgić smatra da, ukoliko su elementi ugovora poslati OFAC-u, to ukazuje na postignut dogovor i definisanu cenu. Kako se rokovi privode kraju, naglašava potrebu za ubrzanjem procesa, jer vremena nema mnogo.
MOL se pojavljuje kao potencijalni kupac, ali postoji i mogućnost da to bude zajednička firma koju su formirali ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i MOL. Prema ranijim informacijama, Srbija bi trebala da kupi pet procenata od ukupno 56,15 procenata koliko će kupiti MOL ili zajednička firma.
Jedan od izazova u ovoj transakciji je što je MOL, kao glavni snabdevač naftnim derivatima u Slovačkoj, Mađarskoj i Hrvatskoj, trenutno usred hitnih problema zbog zatvorenog naftovoda Družba. Takođe, ADNOC se suočava s izazovima na Dalekom istoku zbog napada na svoja postrojenja.
Ukoliko OFAC odobri dogovor o prodaji, transakcija bi podrazumevala prenos akcija i novca. Jorgić objašnjava da, ako OFAC odobri transfer akcija, to ne bi trebalo da predstavlja problem. Međutim, transfer novca bi bio kritičan deo ugovora koji će biti pod strogim nadzorom OFAC-a. Novac bi trebao ići na poseban namenski račun koji nije pod neograničenom kontrolom Gasproma, već pod posebnim režimom korišćenja sredstava.
Sredstva bi se mogla koristiti za plaćanje roba i usluga koje nisu obuhvaćene sankcijama, dok će plaćanja pod sankcijama biti onemogućena. Jorgić napominje da će se morati jasno definisati gde će se nalaziti taj namenski račun, koji mora biti odobren od strane OFAC-a.
Postavlja se pitanje i da li će račun biti u Srbiji ili negde drugde, s obzirom na to da se radi o međunarodnoj transakciji. Novac ne mora nužno prolaziti kroz Srbiju, jer se može transferisati direktno između računa MOL-a i Gasproma. Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva u NIS-u, a ako Rusi budu isključeni iz vlasništva, postoji mogućnost da budu oslobođeni tih sankcija.
Jorgić smatra da bi memorandum između Mađarske i Srbije trebao biti osnova za potpisivanje međudržavnog sporazuma o energetici, koji bi trebao biti javan i bez skrivanja pojedinih delova ugovora. Takođe naglašava da bi cena u kupoprodajnom ugovoru trebala biti poznata, s obzirom na to da bi Srbija trebala otkupiti akcije od MOL-a ili zajedničke firme.
Na kraju, Jorgić ukazuje na Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, koji se odnosi na NIS, i koji predviđa da svako ko preuzme 25% ili više akcija mora da ponudi otkup preostalim akcionarima. Ova obaveza će važiti osim ako se ne donese poseban zakon koji će tu obavezu izuzeti. Jorgić zaključuje da javnost u Srbiji treba da insistira na transparentnosti svih dokumenata vezanih za ovu transakciju.
