Američki predsednik Donald Tramp je u petak izrazio optimizam da će se održati sastanak između predsednika Rusije Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Tokom razgovora sa novinarima pre nego što je otputovao u Škotsku, Tramp je naglasio da je vreme za takav sastanak prošlo, rekavši da je to trebalo da se dogodi pre tri meseca.
Osim toga, Tramp je sugerisao da bi sekundarne sankcije protiv Rusije mogle biti uvedene pre isteka njegovog ultimatuma od 50 dana. Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija između Rusije i Ukrajine, a Trampov stav ukazuje na njegovu želju za bržim razrešenjem situacije.
U istom obraćanju, Tramp se osvrnuo na sporazum Novi START iz 2010. godine, koji reguliše raspoređivanje strateškog nuklearnog oružja između SAD-a i Rusije. Tramp je rekao da želi da zadrži postojeća ograničenja koja će isteći u februaru 2026. godine, naglašavajući da je važno raditi na očuvanju tih ograničenja kako bi se izbegla eskalacija nuklearne pretnje.
Ovo je prvi put otkako je Tramp preuzeo funkciju da je otvoreno izrazio želju da se nastavi sa sprovođenjem ovih nuklearnih ograničenja. Novi START je poslednji preostali sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja između najvećih svetskih nuklearnih sila, i njegovo isticanje može izazvati ozbiljne posledice po globalnu sigurnost.
Kada je reč o pitanjima vezanim za pomilovanje, Tramp je izjavio da trenutno nije vreme za raspravu o pomilovanjima, posebno se osvrćući na slučaj Gislen Maksvel, bivše saradnice Džefrija Epstina. Tramp je demantovao medijske navode da se njegovo ime pojavljuje u dosijeima vezanim za Epstina i naglasio da ne zna ništa o ispitivanju Maksvel koje je sprovedeno na Floridi.
Maksvel je osuđena na 20 godina zatvora zbog trgovine ljudima i regrutovanja tinejdžerki koje je seksualno zlostavljao Džefri Epstin. Tramp je rekao da nije razmišljao o pomilovanju Maksvel, ali je naglasio da to može učiniti ukoliko se odluči za to.
U međuvremenu, Tramp je takođe komentarisao situaciju u Gazi, naglasivši da se stiče utisak da palestinska militantna grupa Hamas ne želi dogovor o oslobađanju talaca koje drži. On je istakao da je teško očekivati dogovor kada se radi o preostalim talcima, naglašavajući da će Izrael morati da se bori da spasi preostale taoce.
Na pitanje o priznanju Palestine od strane Francuske, Tramp je odbacio odluku predsednika Emanuela Makrona kao nevažnu, ističući da njegova izjava „nema težinu“. Makron je najavio da će Francuska priznati državu Palestinu na Generalnoj skupštini UN-a, što je izazvalo različite reakcije, uključujući oštru osudu izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.
Tramp je takođe naglasio da Hamas nije želeo sporazum o prekidu vatre, što je dodatno otežalo situaciju. Njegov specijalni izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, izjavio je da je najnoviji odgovor Hamasa na pregovore pokazao „nedostatak želje“ za postizanjem primirja.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se geopolitička situacija u svetu nastavlja razvijati. Trampove izjave ukazuju na njegovu strategiju, koja se oslanja na brze odluke i otvorene pregovore, dok istovremeno pokušava da izbegne složene i dugotrajne sukobe. S obzirom na trenutne tenzije, kako u odnosu na Rusiju i Ukrajinu, tako i u vezi sa problemima na Bliskom istoku, očigledno je da će naredni period biti ključan za oblikovanje budućih međunarodnih odnosa.
