CIRIH – Odnos poverenja između lekara i pacijenata od suštinske je važnosti kada se radi o upotrebi antibiotika, kako bi se izbeglo nepotrebno izdavanje recepata za ove lekove, pokazuje najnovija studija švajcarskih naučnika. Prema izveštajima lokalnih medija, istraživanje naglašava potrebu za boljom komunikacijom između zdravstvenih radnika i njihovih pacijenata, kako bi se smanjila prekomerna upotreba antibiotika, koja je jedan od glavnih uzroka otpornosti bakterija.
U Evropskoj uniji, godišnje se beleži 35.000 smrtnih slučajeva usled infekcija izazvanih bakterijama otpornim na antibiotike, pokazuju podaci Evropske komisije i Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC). Ova alarmantna cifra ukazuje na ozbiljnost problema i potrebu za sveobuhvatnijim pristupom u borbi protiv ovih infekcija.
Prekomerna upotreba antibiotika dovodi do gubitka njihove efikasnosti kod ozbiljnih infekcija, a istovremeno stvara otpornost bakterija, što dodatno komplikuje lečenje. U tom kontekstu, naučnici ističu da je ključno da pacijenti razumeju kada je neophodna primena antibiotika, a kada nije, kako bi se sprečilo njihovo nepotrebno korišćenje.
Stručnjaci se slažu da je edukacija pacijenata od fundamentalne važnosti. Mnogi pacijenti često traže antibiotike u situacijama kada su oni zapravo nepotrebni, kao što su virusne infekcije ili prehlade. Lekari, s druge strane, moraju biti spremni da objasne pacijentima kada antibiotici nisu rešenje i da im ponude alternativne metode lečenja.
Na ovaj način, izgradnja poverenja između lekara i pacijenata može doprineti smanjenju broja recepata za antibiotike. Takođe, važno je da se lekari osnaže u svojim veštinama komunikacije, kako bi pacijentima pružili sve potrebne informacije o rizicima povezanim sa prekomernom upotrebom ovih lekova.
Švajcarska studija oslanja se na analizu podataka o upotrebi antibiotika i njihovoj efikasnosti, kao i na iskustva pacijenata i lekara u vezi sa tim. Istraživači su otkrili da u mnogim slučajevima pacijenti ne razumeju potpuno prirodu svojih simptoma, što ih dovodi do pogrešnih zaključaka o potrebama za antibioticima.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da mnogi pacijenti veruju da im antibiotici mogu pomoći brže da se oporave, čak i kada su njihovi simptomi posledica virusa. Ova zabluda može dovesti do krivog očekivanja pacijenata od lekara, koji se često suočavaju sa pritiskom da prepisuju antibiotike.
U svetlu ovih nalaza, stručnjaci preporučuju da se lekarima pruže dodatni resursi i obuke o načinu komunikacije sa pacijentima, kako bi im se pomoglo da razumeju bolje kada je potrebna upotreba antibiotika. Takođe, važno je da se razvijaju kampanje svesti koje će educirati javnost o rizicima povezanim sa antibioticima i o važnosti njihove pravilne upotrebe.
U borbi protiv otpornosti bakterija, važno je i da se posveti pažnja istraživanju novih antibiotika i alternativnih tretmana. U međuvremenu, lekari i pacijenti moraju raditi zajedno kako bi se osiguralo da se antibiotici koriste samo kada je to zaista potrebno, čime bi se očuvala njihova efikasnost u budućnosti.
U zaključku, sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju, komunikaciju i istraživanje može značajno doprineti smanjenju problema otpornosti na antibiotike. Samo zajedničkim naporima lekara i pacijenata moguće je osigurati bolju budućnost u lečenju bakterijskih infekcija.
