Beograđani Veljko Belivuk i Marko Miljković, poznati po vezama sa organizovanim kriminalom, u januaru 2021. godine su otputovali u Crnu Goru kako bi prisustvovali babinama kod vođe kavačkog klana Radoja Zvicera. Iako su imali zabranu ulaska u Crnu Goru zbog predstavljanja pretnje po nacionalnu i unutrašnju bezbednost, vrh tadašnje policije uspeo je da im obezbedi ukidanje te zabrane.
U vezi sa ovim slučajem, uhapšeni su bivši pomoćnik direktora policije Dejan Knežević, nekadašnji šef odseka za suzbijanje teških krivičnih dela Milorad Žižić i raniji policijski funkcioner Aleksandar Bošković. Nakon saslušanja u Višem sudu u Podgorici, njima je određen kućni pritvor. Potpredsednik Vlade Crne Gore Momo Koprivica je ranije izneo podatke o umešanosti više policijskih čelnika u ovaj slučaj, što je dovelo do hapšenja bivšeg policijskog funkcionera Zorana Lazovića.
Koprivica je u oktobru 2021. godine pokrenuo postupak protiv službenice Ivanišević, koja je bila odgovorna za ukidanje zabrane ulaska. Tokom istrage, otkriveno je da je službenik Đurović uklonio zabranu na osnovu naloga Aleksandra Boškovića, koji se pozvao na Enisa Bakovića, tadašnjeg pomoćnika direktora Uprave policije. Ovaj lanac komandi ukazuje na širu mrežu korupcije unutar policije.
U specijalnom izveštaju Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu, istaknuto je da je ukidanje zabrane ulaska Belivuku i Miljkoviću učinjeno suprotno svrsi zbog koje je ona prvobitno uvedena. Odbor je naglasio da je neophodno da slučaj dobije jasan pravosudni epilog, a da su državne institucije instrumentalizovane u korist jednog kriminalnog klana.
Optužnica Specijalnog državnog tužilaštva ukazuje na to da je Zoran Lazović zloupotrebio svoj položaj kako bi obezbedio korist pripadnicima Radoja Zvicera. Navodi se da je tražio od Bakovića da ukine zabranu, lažno predstavljajući da je to neophodno za operativni rad na predmetu organizovanog kriminala.
U aprilu 2023. godine, Odbor je sproveo kontrolno saslušanje o ovom slučaju. Njihovi zaključci ukazuju na to da je ukidanje zabrane učinjeno u interesu bezbednosno interesantnih lica i da je predstavljalo zloupotrebu ovlašćenja. Odbor je takođe naglasio da je važno osvetliti istinu o ulozi državnih organa u ovom slučaju, koji uključuje „dvojicu monstruoznih kriminalaca“.
Izveštaj Odbora takođe ukazuje na to da su pojedini policijski funkcioneri delovali u interesu jednog kriminalnog klana, što je dovelo do nezabeležene instrumentalizacije institucija. Osnovane sumnje o zloupotrebama u pojedinim organima sugerišu da su odluke donete suprotno cilju zaštite unutrašnje bezbednosti.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti i ukazuje na potrebu za reformom institucija kako bi se osigurala njihova nezavisnost i integritet. Odbor je ukazao na značaj transparentnosti u radu policije i pravosudnih organa, kako bi se obezbedila pravda i vladavina prava.
Na kraju, slučaj Belivuka i Miljkovića predstavlja kompleksnu situaciju koja uključuje visoke policijske funkcionere, sumnje u korupciju i zloupotrebu vlasti. Očekuje se da će dalja istraga doneti nove informacije i razjasniti ulogu svih aktera u ovom skandalu, dok se javnost nada da će pravda biti zadovoljena.
