Više državno tužilaštvo u Podgorici donelo je odluku da odbaci krivičnu prijavu koju su protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Jovan Mićović), Ognjena Femića i još jednog neidentifikovanog lica podneli predstavnici više nevladinih organizacija. Ova prijava se odnosila na navodno izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje.
Prema informacijama dobijenim od podgoričkog portala Borba, prijavu su 20. maja podnele direktorke Akcije za ljudska prava, Centra za ženska prava, Centra za građansko obrazovanje i Centra za demokratiju i ljudska prava – Tea Gorjanc Prelević, Maja Raičević, Daliborka Uljarević i Nevenka Vuksanović. Prijavi su se pridružili i Filip Kuzman, izvršni direktor Antifašista Cetinja, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju i Miloš Vuksanović, predsednik Udruženja profesora istorije.
Tužilaštvo je, kako se navodi, ocenilo da u radnjama prijavljenih nema elemenata bića prijavljenog krivičnog dela, niti bilo kog drugog dela koje bi zahtevalo krivično gonjenje po službenoj dužnosti. Ova odluka je izazvala određene reakcije u javnosti, s obzirom na kontekst u kojem se odvijaju tenzije između dela nevladinog sektora i pojedinaca koje često optužuju za navodni “govor mržnje”.
Podnosioci krivične prijave imaju pravo da u roku od osam dana ulože pritužbu na odluku o odbacivanju prijave. Ova situacija otvara prostor za nove pravne i društvene polemike, a mnogi smatraju da je važno nastaviti dijalog o pitanjima koja se tiču mržnje i netolerancije u društvu.
Odluka tužilaštva dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori sve više govori o pitanjima ljudskih prava, slobode govora i međunacionalnih odnosa. U poslednje vreme, porasla su osećanja nezadovoljstva i tenzije između različitih društvenih grupa, što dodatno komplikuje situaciju. Mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakvi događaji mogli dovesti do još većih podela u društvu.
Nevladine organizacije, koje su podnele prijavu, tvrde da je važno da se svi oblici govora mržnje sankcionišu, jer mogu imati ozbiljne posledice po društvo i njegovu koheziju. S druge strane, protivnici ovakvih inicijativa često ističu da bi široka primena zakona o govoru mržnje mogla ugroziti slobodu izražavanja i demokratiju.
U ovom slučaju, odluka tužilaštva može se posmatrati kao pokazatelj trenutnog stanja u pravnom sistemu Crne Gore i njegovoj sposobnosti da se nosi sa složenim pitanjima koja se tiču ljudskih prava i slobode govora. Mnogi se pitaju da li će se u budućnosti slične prijave ponovo razmatrati ili će biti odbačene na sličan način.
Pitanje mržnje i netolerancije je posebno važno u kontekstu Crne Gore, gde se susreću različite etničke i verske grupe. U poslednje vreme, u zemlji su zabeleženi i protesti i kontraprotesti koji su često bili motivisani ovim pitanjima. Takođe, postoje i strahovi od mogućih sukoba koji bi mogli proizaći iz ovih tenzija.
Na kraju, odluka Višeg državnog tužilaštva u Podgorici otvara nova pitanja oko granica slobode govora, odgovornosti pojedinaca i organizacija, kao i načina na koji društvo može da se nosi sa izazovima koje donose mržnja i netolerancija. Ova situacija može biti ključna u oblikovanju budućih politika i zakona u oblasti ljudskih prava u Crnoj Gori, a reakcije javnosti će nesumnjivo pratiti dalji razvoj događaja.
