Gradsko veće Rijeke nije usvojilo predlog zaključaka 13 odbornika o zabrani korišćenja govora mržnje, fašističkih i ustaških simbola u gradskim prostorima. Ovi predlozi su izazvali veliku pažnju javnosti, a glasanje je pokazalo podeljenost među odbornicima. Naime, za usvajanje predloženih zaključaka glasalo je 12 odbornika, dok je pet bilo protiv, a preostalih 12 se uzdržalo.
U predlogu zaključka se gradonačelnici sugeriše da, u cilju zaštite javnog reda i mira, kao i očuvanja ustavnih vrednosti Republike Hrvatske, preduzme mere koje će obezbediti da se na površinama i prostorima kojima upravlja Grad Rijeka, kao i na javnim prostorima za koje izdaje dozvole za organizovanje javnih događanja, ne koriste obeležja, slogani i poruke koje veličaju, podstiču ili odobravaju nacionalnu, rasnu ili versku mržnju. Ovo uključuje i fašističke i ustaške simbole ili pokliče, poput poznatog „Za dom spremni“.
Gradski odbornik iz stranke Možemo!, Nebojša Zelić, ukazao je na to da su povod za predlog zaključka koncerti Marka Perkovića Tompsona, koji se održavaju sledećeg vikenda u Rijeci. Iako su ovi koncerti bili okidač za raspravu, Zelić je naglasio da to nije glavni razlog za predlog. On je istakao da su na Tompsonovim koncertima prisutni izliv fašističkog nasleđa, kako u grafičkom, tako i u verbalnom obliku, te je važno osuditi takvo ponašanje pre održavanja koncerta.
Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o toleranciji i granicama slobode govora u Hrvatskoj. Zelić je upozorio na to da se na koncertima često mogu čuti poruke koje su u suprotnosti sa vrednostima demokratskog društva. „Na njegovim koncertima imali smo prilike da vidimo izlive fašističkog nasleđa u grafičkom i verbalnom obliku, pa je važno pre koncerta osuditi ono što se tamo događa,“ rekao je Zelić, kako su preneli hrvatski mediji.
Odbornici koji su se suprotstavili predlogu zaključaka izrazili su zabrinutost da bi usvajanje ovakvih mera moglo dovesti do cenzure i ograničavanja slobode izražavanja. Oni smatraju da bi trebalo pronaći balans između zaštite javnog reda i slobode govora, naglašavajući da je važno poštovati različite poglede i stavove, čak i kada su oni kontroverzni.
Ova debata o govoru mržnje i simbolima iz prošlosti nije nova u Hrvatskoj. Mnogi se sećaju tenzija koje su proizašle iz sukoba između različitih ideoloških stavova, a posebno se to oseća u kontekstu obeležavanja događaja iz Drugog svetskog rata. Fašistički simboli i ustaška obeležja često izazivaju oštre reakcije u društvu, a pitanje njihove legalnosti i prikladnosti u javnom prostoru ostaje otvoreno.
Grad Rijeka, kao kulturno središte, suočava se sa izazovom da održi ravnotežu između različitih ideoloških stavova. Odbornici i aktivisti pozivaju na dijalog i razumevanje, ali i na jasne smernice koje će osigurati da se u javnom prostoru ne promovišu ideje koje su u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima i dostojanstvom.
Krajnji ishod ovog glasanja u Gradskom veću Rijeke može imati dugoročne posledice po način na koji se u gradu pristupa pitanjima slobode govora i zaštite od mržnje. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se građani Rijeke postaviti prema ovoj temi, kao i da li će se u budućnosti doneti slični predlozi koji će izazvati još veću pažnju i debatu u društvu. Prošlost, simboli i ideje koje izazivaju podeljenost ostaju ključna tema koja zahteva pažnju i promišljanje u savremenom hrvatskom društvu.
