U bivšoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, danas je obeležena godišnjica masakra koji se desio 2. i 3. maja 1992. godine, kada su paravojne muslimanske snage izvršile napad na pripadnike Jugoslovenske narodne armije (JNA) koji su se mirno povlačili iz Sarajeva prema Lukavici. Ovaj događaj ostavio je dubok trag u kolektivnoj svesti srpskog naroda i predstavlja jednu od najtragičnijih epizoda tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Pomen stradalim vojnicima JNA održan je u Miljevićima, gde su se okupili članovi porodica, kao i brojne delegacije. Nakon toga, učesnici su se autobusima uputili u Sarajevo, u ulicu Hamdije Krševljakovića, nekadašnju Dobrovoljačku, gde su mirnom šetnjom, polaganjem cveća i paljenjem sveća odali počast onima koji su izgubili živote u ovom zločinu.
Ova godišnjica je imala poseban značaj, jer se na njoj podseća na važnost istine i pravde u procesu pomirenja i izgradnje budućnosti. Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, istakla je da je događaj iz 1992. godine bio „zločinački poduhvat“ i naglasila da je ključno da se ne zaboravi ono što se desilo, te da se istina mora preneti na nove generacije. „Važno je graditi budućnost na način da se nikada ne odustane od istine, traganja za pravdom i zadovoljenja pravde“, dodala je Cvijanović.
Ove reči su odjeknule među okupljenima koji su se prisetili svojih najmilijih i iskazali solidarnost sa porodicama stradalih. Ova komemoracija je predstavljala priliku da se skrene pažnja na potrebu za pravdom i odgovornošću, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
Učesnici su u tišini odali počast svim žrtvama, a bele ruže i sveće su simbolizovale ne samo sećanje na stradale, već i nadu za mirniju i pravedniju budućnost. Ovaj događaj je takođe podsetio na važnost međusobnog poštovanja i razumevanja među narodima koji su nekada delili zajedničku sudbinu.
Svake godine, obeležavanje ovog dana predstavlja izazov za sve učesnike, s obzirom na složenu političku situaciju u Bosni i Hercegovini. Mnoge porodice i dalje traže pravdu za svoje izgubljene članove, dok se s druge strane, suočavaju sa različitim narativima koji pokušavaju da umanje značaj ovog događaja ili ga preinače u političke svrhe.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da se ovakvi događaji ne bi trebali koristiti za potpirivanje mržnje ili sukoba, već kao podsticaj za dijalog i izgradnju pomirenja. Samo kroz otvorenu diskusiju i priznavanje prošlosti, moguće je izgraditi temelje za bolju budućnost.
U medijima, posebno na društvenim mrežama, često se vode rasprave o ovim temama, a komentari su ponekad polarizovani. Unatoč tome, mnoštvo okupljenih na pomen pokazuje da postoji snažna potreba za sećanjem i razumevanjem, kao i želja da se pravda jednom ostvari.
Pored političkih figura, na ovom skupu su prisustvovali i predstavnici raznih udruženja, organizacija i nevladinih sektora, koji se bore za prava žrtava rata i za istinu o događajima iz devedesetih godina. Njihova prisutnost je podsećanje da se borba za pravdu ne završava samo na obeležavanju godišnjica, već traje kroz različite aktivnosti i inicijative.
U zaključku, obeležavanje godišnjice masakra u Dobrovoljačkoj ulici je više od samog sećanja na žrtve; to je poziv na akciju za sve nas, da se borimo za pravdu, da ne zaboravimo prošlost i da zajedno radimo na izgradnji budućnosti koja neće ponoviti iste greške.
