Više od 47.000 ljudi umrlo je u Evropi od posledica visokih temperatura 2023. godine, prema rezultatima studije Instituta za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal) objavljene u časopisu „Nature Medicine“. Zemlje sa najvećom stopom smrtnosti od toplotnog udara bile su Grčka, Bugarska i Italija, dok je Srbija zabeležila 66 umrlih na milion stanovnika.
Studija je pokazala da je bilo gotovo 47.690 procenjenih smrtnih slučajeva u 2023. u 35 evropskih zemalja, od kojih se 47.312 dogodilo u najtoplijem periodu godine – od maja do oktobra. Posebno ranjive grupe su bile žene i stariji od 80 godina, sa stopom mortaliteta većom za 55 odsto kod žena i za 768 odsto kod starijih osoba u poređenju sa mlađom populacijom.
Stručnjaci upozoravaju da nedostatak homogenih podataka o smrtnosti može uticati na preciznost studije, a procenjuje se da je stvarni broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotnim talasima možda i veći od 58.000. Ipak, istraživači ističu da je osetljivost evropskih društava na visoke temperature smanjena tokom veka, što ukazuje na proces adaptacije na klimatske promene.
Evropa se zagreva brže od proseka, pri čemu su dani sa temperaturom iznad 1,5 stepeni postali učestaliji. Klimatske projekcije sugerišu da će granica od 1,5°C biti premašena pre 2027. godine. Stoga su potrebne hitne mere prilagođavanja i strategije koje će smanjiti teret od smrtnosti tokom toplijih leta i zaštititi ranjive populacije od negativnih efekata klimatskih promena.
