U Crnoj Gori je do sada predato oko 62.500 zahteva za legalizaciju bespravnih objekata, ali je samo šest odsto tih zahteva rešeno, izjavio je Nikola Ražnatović iz Direktorata za legalizaciju bespravnih objekata. On je naglasio da je teško proceniti tačan broj nelegalnih objekata u zemlji, ali je istakao da je od 2018. do jula 2025. godine predato ukupno 62.495 zahteva, od kojih je rešeno 3.589.
Ražnatović je u emisiji RTV Podgorica objasnio da će sledeće godine biti sproveden kontrolni snimak objekata, nakon što je u julu obavljen bazični snimak koji se neće menjati. On je upozorio da objekti izgrađeni nakon jula 2025. godine bez odgovarajuće dozvole neće moći da se upišu u katastar. U tom slučaju, moraju biti doneti rešenja o njihovom rušenju. Međutim, ukoliko objekat iz jula 2025. godine bude prepoznat kao objekat sa pločom, moći će da se legalizuje.
Na pitanje o broju objekata izgrađenih na državnoj zemlji u Podgorici, Ražnatović je rekao da ne može dati tačne podatke jer Direktorat ne raspolaže tim informacijama. On je objasnio da se ortofoto snimak još uvek obrađuje i da je za to potrebno oko šest meseci. Prva faza legalizacije podrazumeva stavljanje objekta na listu nepokretnosti, što uključuje izradu geodetskog elaborata premera. Nakon toga, s tom dokumentacijom, podnosi se zahtev za legalizaciju.
Troškovi izrade elaborata kreću se oko 250 evra, a overavanje izjave kod notara košta oko 7,5 evra. Tako da je za prvi korak legalizacije potrebno izdvojiti oko 300 evra, uključujući sve takse. Kada se dokumentacija predaje jedinici lokalne samouprave, potrebno je popuniti zahtev za legalizaciju, dostaviti overen elaborat iz katastra, fotografije svih fasada i list nepokretnosti. Lokalna samouprava ima rok od 15 dana da odgovori na zahtev, a u slučaju nedostatka dokumentacije, postoji rok od 90 dana za dostavljanje dopune.
Ražnatović je takođe napomenuo da su besplatne zone za legalizaciju dostupne u seoskim područjima, a svaka opština je donela odluku o urbanim sanacijama. Prema njegovim rečima, mali broj rešenih zahteva rezultat je zastoja prouzrokovanog nedostatkom plana generalne regulacije, koji je 2021. godine odustao od prethodnog ministarstva.
Zakon o legalizaciji ne definiše precizne rokove za samu legalizaciju, ali propisuje rok od šest meseci za predaju zahteva od strane onih koji nemaju upisane objekte u listu nepokretnosti. Taj rok ističe 14. februara, a ministar je najavio da će biti produžen za još šest meseci.
On je naglasio da je zakon „krajnje uprošćen“ i definiše da se može legalizovati svaki objekat koji ne ugrožava javnu infrastrukturu. Ova izjava Ražnatovića dolazi u trenutku kada je legalizacija bespravnih objekata postala jedna od ključnih tema u Crnoj Gori, a građani se suočavaju s brojnim izazovima prilikom pokušaja legalizacije svojih objekata.
Kao što se može primetiti, proces legalizacije je složen i zahteva različite korake i troškove. Građani su pozvani da se informišu o potrebnoj dokumentaciji i postupku kako bi olakšali proces legalizacije i izbegli dodatne komplikacije. U svetlu teških ekonomskih uslova i visokih troškova, mnogi se nadaju da će ovaj proces postati efikasniji i pristupačniji u budućnosti.
