Miomira Vitas i Konstantin Bogino priredili su nezaboravno veče kamerne muzike u predivnoj sali Muzičke škole „Stanković“. Ovaj koncert je bio posebno značajan za Miomiru, koja je obeležila pola veka svog umetničkog rada, a istovremeno se osvrnula na svoju decenijsku karijeru kao profesora u ovoj instituciji.
Kao koncertna pevačica i pedagog, Miomira je pokazala svestranost i talenat, preuzimajući ulogu „Dobre vile“ i deleći poklone deci, dok je njen partner, pijanista Konstantin Bogino, oduševio prisutne svojim izvođenjem. Bogino, koji je napustio Moskvu kako bi predavao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, interpretirao je dela poput Debisijevih „Voiles“ i Šopenovih Poloneza, prikazujući duboku emotivnost i tehničku virtuoznost. Njegova izvedba, obogaćena savršenom umetničkom podrškom Miomiri i gostima, violončelistkinji Sonji Jančić i sopranistkinji Teuti Aslani, ostavila je snažan utisak.
Tokom koncerta, prisutni su imali priliku da uživaju u retko izvođenim „vokalnim biserima“, uključujući Bahovo „Magnificat“ i duet iz Galupijeve „Seoski filozof“. Miomira je pokazala svoju sposobnost da se prilagodi različitim muzičkim stilovima i jezicima, izvodeći dela na italijanskom, francuskom i ruskom jeziku, čime je dodatno obogatila iskustvo publike.
U drugom delu koncerta, Orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije održao je koncert u Kolarčevoj zadužbini, pokazujući koliko su mladi umetnici posvećeni svom radu. Njihov program bio je raznolik, od „Počasnice Stevanu Mokranjcu“ do violinskog koncerta Volfganga Amadeusa Mocarta, koji je izvela desetogodišnja učenica Emilia Anastasijević, već nagrađivana širom sveta.
U izvođenju su se mogli čuti i kompozicije češkog kompozitora Janačka, kao i svetska premijera verzije „Končerto latino“ Maje Le Ru Obradović za harmoniku. Ova verzija je posvećena Bobanu Bjeliću, talentovanom umetniku koji je, kao bivši učenik Muzičke škole „Stanković“, stekao prestižnu Pogorelićevu stipendiju. Njegov doprinos muzici, zajedno sa delima drugih umetnika, reflektovao je bogatstvo i raznolikost muzičkog nasleđa.
Nakon završetka festivala ekološkog filma, održan je Post-festivalski dan u Etnografskom muzeju, gde je prikazan film o ansamblu „Renesans“ pod nazivom „Prošlost koja ne prolazi“. Ansambl je osnovan pre 55 godina, a film se bazira na koncertu iz 1979. godine, koji je obeležio deceniju rada ansambla. Tokom svojeg postojanja, ansambl je okupio više od 150 umetnika, a njegovi članovi su se odrekli honorara kako bi podržali umetnost i obezbedili instrumente i partiture.
Film je evocirao uspomene na značajne umetnike, uključujući Pavla Aksentijevića, koji je izvodio pravoslavno pojanje, kao i Dragan Mlađenovića, koji je pevao muziku Srednjeg veka. U ovom kontekstu, prisutni su uživali u raznovrsnim izvođenjima, od Dalmacije XVI veka do zvukova poznatih kompozitora kao što su Tomas Čekinije i Franjo Bosanac.
Uprkos tome što je film bio crno-beli, ansambl „Renesans“ blistao je u svim zvučnim bojama svog muzičkog nadahnuća, ostavljajući snažan utisak na publiku. Ova veče je pokazala ne samo bogatstvo muzičkog stvaralaštva, već i duboku povezanost umetnika i njihovih dela sa tradicijom i istorijom. Umetnički par Miomira Vitas i Konstantin Bogino, zajedno sa mladim talentima, doprinose očuvanju i unapređenju muzičke kulture u Srbiji.
