Đorđe Branković je bio sužanj koji je ostao veran svojim idealima stvaranja nezavisne srpske države, dok je patrijarh Arsenije Treći težio crkveno-kulturnoj autonomiji Srba u Austriji. Branković je ocrnjen od strane srpskog sveštenika Ilariona Ruvarca, ali njegova uloga u obnovi srpske države je neizbrisiva. Jovan Skerlić je prvi neutralno ocenio Brankovićeve „Hronike“, ali nije uvideo važnost njegove uloge u stvaranju savremenika. Branković je simbolizovao sudbinu srpskog naroda u Austriji, kao i njihovu borbu za slobodu. Na primeru Gavrila Stefanovića Venclovića se vidi borba za „obštenarodno dobro“ i reformu srpskog jezika u novom veku. Srpski narod u Austriji je bio neslobodan i bez ikakvih prava, te je trpeo manipulacije i surovo odbacivanje od austrijskih vlasti. Srpstvo u egzilu ostaje bez svojih predvodnika.
OČUVANJE SLAVNE PROŠLOSTI KOJU JE TKALA LOZA NEMANJIĆA: Životni put Brankovića simbolizuje sudbinu celog srpskog naroda u tom vremenu
