Kako se Evropa suočava sa sve ekstremnijim vremenskim prilikama, stručnjaci proučavaju jedinstvene uslove koji stoje iza ovih razarajućih oluja. Nova istraživanja otkrivaju kako klimatske promene pojačavaju superćelijske grmljavinske oluje u Evropi. U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, upozorava se na značajan porast aktivnosti oluja u Alpima, kao i u delovima centralne i istočne Evrope.
Prema ovom istraživanju, ako globalne temperature porastu za 3°C u odnosu na predindustrijski nivo, učestalost oluja na severnoj strani Alpa mogla bi da poraste i do 50 procenata. Ove snažne oluje već su među najštetnijim vremenskim pojavama u Evropi, a broj zahteva za osiguranje raste svake godine. Razumevanje uslova u kojima se formiraju i način na koji ih zagrevanje planete menja ključno je za pripremu, kažu istraživači.
Superćelijske grmljavinske oluje razlikuju se od običnih po tome što imaju duboku, rotirajuću kolonu vazduha poznatu kao mezociklon. Ova rotirajuća uzlazna struja daje im jedinstvenu snagu i dugotrajnost. Dok većina oluja brzo oslabi, superćelije mogu trajati satima i prostirati se na velikim površinama. One nastaju kada se topli, vlažni vazduh kombinuje sa hladnijim vazduhom u višim slojevima i vetrom koji menja pravac sa visinom. Ovi elementi stvaraju nestabilnu atmosferu koja podstiče rotaciju i razvoj superćelija.
Obično se javljaju leti i donose snažne vetrove, veoma krupan grad i obilne padavine. Iako su relativno retke u Evropi, ove oluje čine značajan deo opasnosti i finansijskih gubitaka povezanih sa grmljavinom. Teške konvektivne oluje, uključujući superćelije, dovele su do sve većeg broja zahteva za osiguranje u poslednjim godinama. U 2023. godini, teške konvektivne oluje bile su najskuplja prirodna nepogoda u svetu, sa ukupnim osiguranim gubicima od skoro 55 milijardi evra.
U junu je superćelija pogodila L’Hôpital-le-Grand u Francuskoj, donoseći grad prečnika do 6 cm, što je oštetilo imovinu i vozila. Takođe, snažna superćelijska oluja pogodila je Italiju u avgustu, uzrokujući veliku štetu u Riminiju i Raveni, sa intenzivnim gradom, kišom i vetrovima brzinom skoro 100 km/h.
Praćenje superćelija u Evropi istorijski je bilo otežano zbog neusklađenosti nacionalnih radarskih sistema. Istraživači sa Univerziteta u Bernu, u saradnji sa ETH Zurich, razvili su model visoke rezolucije za simulaciju oluja. Ovaj model omogućava daleko detaljniju sliku razvoja oluja nego što je ranije bilo moguće, koristeći digitalne tehnike mapiranja.
Novo modeliranje je identifikovalo Alpe kao žarište superćelijskih oluja, koje beleži oko 38 ovih snažnih oluja po sezoni na severnoj strani i 61 na južnim padinama. Sa zagrevanjem od 3°C, studija predviđa do 50 procenata više superćelija u ovom regionu, što povećava rizik za zemlje poput Švajcarske, Austrije, severne Italije i južne Nemačke. Nasuprot tome, Iberijsko poluostrvo i jugozapad Francuske mogli bi zabeležiti pad učestalosti.
Istraživači procenjuju ukupan porast od 11 procenata u broju superćelijskih oluja širom Evrope. Ove regionalne razlike ilustruju raznovrsne efekte klimatskih promena na kontinentu. Studija naglašava hitnu potrebu da se evropske zemlje pripreme za budućnost sa češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama. Infrastruktura, poljoprivreda, hitne službe i osiguravajući sistemi moraće da se prilagode.
Razumevanje uslova koji stvaraju ove superćelijske oluje ključno je za bolju pripremljenost, ističe Feldman. S obzirom na sve veću učestalost ovih oluja, važno je da se razviju strategije za smanjenje rizika i zaštitu imovine i života građana u Evropi.
