Švajcarska predsednica i ministarka finansija Karin Keler-Sater izjavila je danas da se očekuje godišnji budžetski deficit od oko tri milijarde švajcarskih franaka u narednim godinama. Ovaj deficit će biti rezultat povećane vojne potrošnje i rastućih troškova penzija. U poređenju sa prošlom godinom, kada je projektovani deficit iznosio oko 2,6 milijardi franaka, trenutna procena označava značajan rast budžetskog deficita.
Švajcarska je poznata po uravnoteženim budžetima, ali je od 2020. godine počela da beleži veće deficite. Razlog za to su dodatni troškovi koji su proizašli iz pandemije kovida-19. U svetlu globalnih izazova, uključujući i vojnu potrošnju koja se povećava usled geopolitičkih tenzija, švajcarska vlada se suočava s novim izazovima u upravljanju javnim finansijama.
Vojna potrošnja u Švajcarskoj je značajno porasla u poslednjih nekoliko godina, delimično zbog promenjenih bezbednosnih okolnosti u Evropi. Kako bi se osigurala nacionalna sigurnost, Švajcarska se odlučila na povećanje budžeta za odbranu, što je dodatno opteretilo javne finansije. Uz to, troškovi penzija takođe rastu zbog starenja populacije, što predstavlja dodatni izazov za održavanje budžetske ravnoteže.
Keler-Sater je napomenula da vlada planira da preduzme mere kako bi se smanjili troškovi i optimizovali budžetski izdaci. „Moramo pronaći načine da obezbedimo stabilnost i održivost naših javnih finansija“, izjavila je ona. U tom kontekstu, očekuje se da će vlada razmotriti različite opcije, uključujući moguće promene u poreznoj politici ili smanjenje nekih javnih izdataka.
Analitičari upozoravaju da bi dugoročni budžetski deficit mogao imati posledice po ekonomsku stabilnost zemlje. Švajcarska ekonomija se tradicionalno oslanja na stabilne javne finansije, a rastući deficit može izazvati sumnju investitora i smanjiti poverenje u ekonomske politike vlade. Takođe, ako se ne preduzmu brze i efikasne mere, postoji rizik od daljeg povećanja duga, što bi moglo otežati finansiranje javnih usluga u budućnosti.
Pored vojne potrošnje i troškova penzija, inflacija i rast cena takođe predstavljaju izazove za švajcarsku ekonomiju. U svetlu globalne ekonomske situacije, vlada će morati da se suoči s brojnim ekonomskim faktorima koji mogu uticati na budžetsku politiku. Keler-Sater je naglasila važnost saradnje sa drugim vladinim institucijama kako bi se osiguralo da se budžetski planovi i strategije usklade sa širim ekonomskim ciljevima.
U zaključku, Švajcarska se suočava s izazovima u upravljanju javnim finansijama, a očekivani budžetski deficit od tri milijarde švajcarskih franaka u narednim godinama predstavlja alarmantan znak za ekonomsku stabilnost zemlje. Povećana vojska potrošnja i rastući troškovi penzija su ključni faktori koji doprinose ovom deficitu. Kako bi se osigurala održivost budžeta, vlada će morati da preduzme odlučne mere i pronađe ravnotežu između potrebnih investicija i fiskalne odgovornosti.
