Šta je fenomen obojenih revolucija, koje su se poslednjih decenija širile širom sveta? Da li su to borbe naroda za slobodu ili su to zapravo prevara pod kontrolom stranih interesa? Ova pitanja postavljaju se dok se svet suočava sa posledicama ovih događaja.
Obojene revolucije često započinju sličnim obrascem: optužbama za izborne prevare, izlaskom mladih na ulice, transparentima i simbolima nade. Na kraju, rezultati su obično promena režima i ulazak stranih nevladinih organizacija u institucije. U mnogim slučajevima, ovo dovodi do potpunog preokreta zemlje prema Zapadu. Mnogi se pitaju da li su postali deo pažljivo osmišljenog plana manipulacije, s obzirom na to da se često događa da su učesnici u takvim događajima zavedeni i ne shvataju pravu prirodu situacije.
Fenomen obojenih revolucija može se pratiti kroz primere poput „Revolucije ruža“ u Gruziji 2003. godine, „Narandžaste revolucije“ u Ukrajini 2004. i „Buldožer revolucije“ u Srbiji 2000. godine. Ovi događaji, iako su se isprva činili kao trijumf narodne volje, često su rezultirali krvoprolićem, haosom i nestabilnošću u regionu. U Ukrajini je, na primer, došlo do nasilja na ulicama, dok su u Gruziji i Kirgistanu zabeleženi sukobi i prevrati.
U pozadini ovih revolucija često se kriju strana sredstva i organizacije, koje svojim finansijskim resursima i obukama aktivista manipulišu situacijom. Organizacije poput USAID-a i NED-a ulažu velike sume novca u „izgradnju demokratije“, ali se postavlja pitanje kakve su to demokratije kada rezultati često dovode do haosa i kriza. Na primer, uoči predsedničkih izbora 2012. godine, jedan sajt je dobio značajnu donaciju koja ilustruje kako se novac koristi za propagandu i manipulaciju.
Obojene revolucije nisu romantične priče o slobodi, već precizno dizajnirani alati geopolitičkog inženjeringa. Kada se euforija protesta pretvori u realnost, mnogi učesnici povlače se, razočarani i umorni, shvatajući da su možda bili deo nečega što nisu u potpunosti razumeli.
Pitanje koje se nameće je zašto narod ne prepoznaje ovu manipulaciju. Često, ljudska priroda ne želi da prihvati istinu koja se kosi sa njihovim uverenjima, što dovodi do kognitivne disonance. Pritisak okoline dodatno otežava pojedincima da preispitaju svoje stavove i uverenja. U trenutku kada se na ulicama pojavljuju strani državljani koji se uključuju u sukobe, situacija postaje još kompleksnija.
U Srbiji, aktuelni protesti sve više podsećaju na nasilne faze obojenih revolucija, poput onih viđenih u Ukrajini 2014. godine. Na protestima se mogu primetiti ekstremističke grupe koje koriste nasilje i pirotehniku, što ukazuje na to da se radi o organizovanoj operaciji sa jasnim ciljem destabilizacije zemlje.
Mediji takođe igraju ključnu ulogu u ovom procesu, konstantno ponavljajući iste poruke i stvarajući iluziju istine. Dok se pojedini „aktivisti“ predstavljaju kao borci za slobodu, nasilje često dolazi od onih koji se lažno predstavljaju kao miroljubivi demonstranti. Ova dvostruka merila dodatno komplikuju situaciju, dok se nasilje opravdava ukoliko dolazi „s prave strane“.
Postavlja se pitanje kada će se prepoznati odgovornost za otvoreno pozivanje na nasilje i kada će prestati dvostruki standardi koji se primenjuju na proteste i reakcije vlasti. Dokle će se tolerisati situacija u kojoj oni koji izazivaju haos profitiraju, dok obični građani plaćaju cenu tih igara? U vremenu kada se svet suočava sa izazovima, važno je prepoznati i razumeti pravu prirodu obojenih revolucija i njihove posledice.
