Građani Srbije su dobili važne informacije o legalizaciji nelegalnih objekata, uz nove propise koji donose jasna pravila o postupku, potrebnoj dokumentaciji i visini naknada. Cilj države je da većina objekata bude upisana na stvarne vlasnike, dok će nelegalne gradnje u zaštićenim zonama biti uklonjene ili prebačene u vlasništvo Republike Srbije.
Zakon jasno definiše koje nepokretnosti ne mogu da se legalizuju. To uključuje objekte izgrađene u zaštićenim zonama, kao što su prirodne, kulturne ili vodne zone, kao i u pojasu eksproprijacije autoputeva i brzih saobraćajnica. Takođe, objekti izgrađeni na privatnom zemljištu drugog lica, kao i oni na javnim površinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, automatski prelaze u vlasništvo države i ne podležu legalizaciji.
Novo zakonsko rešenje obuhvata objekte koji se nalaze na građevinskom zemljištu i koji su evidentirani na satelitskim snimcima u državnoj bazi. Legalizacija se može odnositi na objekte sa privremenom građevinskom dozvolom izdatom pre 13. maja 2003. godine, kao i na objekte bez dozvole koji su završeni do dana kada zakon stupa na snagu. Naknada za legalizaciju biće u rasponu od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od vrste i površine objekta. Pomoćni i ekonomski objekti do 500 kvadrata biće oslobođeni plaćanja, kao deo socijalne i demografske politike.
Za ostale objekte, naknada će se plaćati po visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, na isti način kao kod redovne građevinske dozvole. Važno je napomenuti da država ne preuzima odgovornost za bezbednost i funkcionalnost objekta koji se naknadno upisuje u katastar.
Prijava objekta podnosi se elektronski preko digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam RGZ-a. Potrebni podaci uključuju jedinstveni matični broj građana (JMBG) podnosioca, broj katastarske parcele ili adresu objekta, kao i osnovne informacije o objektu, uključujući lokaciju na mapi, tip, površinu, spratnost, posebne delove i fotografiju. U slučaju stanova, potrebna je i dokumentacija o vlasništvu, kao što su ugovor, nasledno rešenje ili rešenje o dodeli.
Posebna pažnja se posvećuje socijalno osetljivim grupama i onima koji zaista žive u objektima. Vlasnici čija je to jedina nekretnina, samohrani roditelji, primaoci socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borci i porodice sa troje i više dece imaju pravo na prioritet i posebne olakšice. Ove mere su deo načela „svoj na svome“, čiji je cilj da građanima omoguće da pravno urede svoju imovinu i da je koriste kroz prodaju, nasledstvo, hipoteku ili priključenje na komunalnu infrastrukturu.
Zvaničan početak prijavljivanja objekata za legalizaciju predviđen je za 8. decembar. Ova nova regulativa predstavlja značajan korak ka legalizaciji nelegalnih objekata i omogućava građanima da reše svoj status imovine, čime se doprinosi boljem uređenju prostora i zaštiti prava vlasništva.
U skladu sa novim zakonodavstvom, očekuje se da će mnogi građani iskoristiti priliku da legalizuju svoje objekte, čime će se smanjiti broj nelegalnih gradnji i povećati nivo sigurnosti i funkcionalnosti objekata. Ova inicijativa takođe može doprineti jačanju lokalnih zajednica i poboljšanju životnih uslova građana, što je od velikog značaja za razvoj Srbije u budućnosti.
Uprkos izazovima i neizvesnostima koje legalizacija može doneti, važno je da građani budu informisani i spremni da iskoriste sve dostupne resurse kako bi uredili svoj status u skladu sa novim pravilima.
