Vozači u Srbiji suočavaju se sa novim cenama goriva od danas, 4. jula. Prema informacijama sa pumpi, cena litra dizela iznosi 194 dinara, dok litar benzina evropremijum BMB košta 181 dinar. U poređenju sa prethodnim cenama, dizel je poskupeo za dva dinara, dok benzin ostaje na istoj ceni.
Ova promena cena goriva nije izolovana, već je deo šireg konteksta globalnog tržišta nafte, koje je pod uticajem sukoba na Bliskom istoku. Američki napadi na Iran tokom vikenda izazvali su porast troškova transporta nafte, što se odražava na cenama goriva širom sveta. Brodarske kompanije su zbog povećanih rizika u Persijskom zalivu počele da zahtevaju veće premije za svoje operacije, što dodatno utiče na troškove prevoza nafte.
Prema podacima Londonske berze, referentna cena za supertanker, koji prevozi dva miliona barela sirove nafte od Bliskog istoka do Kine, porasla je za 12 procenata. Dnevni troškovi prevoza sada iznose približno 76.000 dolara, što predstavlja najviši nivo od marta 2023. godine. Ovaj rast troškova direktno se odražava na cene goriva na pumpama, što dodatno opterećuje vozače u Srbiji.
S obzirom na trenutne okolnosti, očekivanja su da će se cene goriva nastaviti kretati u rastućem trendu. Ovo povećanje cena goriva može imati široke posledice na ekonomiju, uključujući poskupljenje transporta i osnovnih životnih namirnica, što će dodatno otežati situaciju potrošačima.
Uprkos ovim izazovima, postoji nekoliko mera koje bi vlade mogle preduzeti kako bi ublažile uticaj rasta cena goriva. To može uključivati subvencionisanje cena goriva, smanjenje poreza ili čak pregovaranje o stabilnijim uslovima isporuke sa proizvođačima nafte. Na nivou domaćinstava, vozači mogu razmotriti korišćenje javnog prevoza ili deljenje vožnje kao način da smanje troškove.
Takođe, postoji i trend ka korišćenju alternativnih izvora energije, kao što su električna vozila, koja bi mogla postati sve popularnija u svetlu ovih povećanja cena goriva. U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, već se sprovode inicijative za povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, što može pomoći u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
U međuvremenu, potrošači se suočavaju s neizvesnošću i potrebom da prilagode svoje budžete zbog rasta cena goriva. Ovo može dovesti do smanjenja potrošnje u drugim sektorima, što bi moglo imati dalekosežne posledice po ekonomiju. Vlade i ekonomisti pažljivo prate situaciju, a moguće je da će biti potrebne dodatne mere kako bi se stabilizovalo tržište.
Kao zaključak, trenutna situacija sa cenama goriva u Srbiji je rezultat globalnih kretanja na tržištu nafte, što je dodatno pogoršano sukobima na Bliskom istoku. Vozači će morati da se prilagode novim cenama, dok se čini da je rast cena goriva neizbežan u bliskoj budućnosti. Očekuje se da će ove promene imati značajan uticaj na svakodnevni život građana i ekonomiju zemlje u celini.
