Sud Bosne i Hercegovine je ponovo izdao saopštenje povodom odluke o ukidanju pritvora Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske. Prema informacijama iz saopštenja, Dodik je 4. jula 2025. godine, u pratnji svog advokata, dobrovoljno pristupio Tužilaštvu BiH gde je ispitan u vezi sa krivičnim delom „Napad na ustavni poredak“, koje je definisano članom 156. stav 1. Krivičnog zakona BiH.
Tužilaštvo BiH je potom dostavilo Sudu BiH predlog za ukidanje pritvora i određivanje mera zabrane. Nakon razmatranja ovog predloga, održano je ročište pred dežurnim sudijom za prethodni postupak. Odluka Suda je bila da se usvoji predlog Tužilaštva, čime je pritvor Milorada Dodika ukinut, a određene su mere zabrane, uključujući obavezno povremeno javljanje državnom organu.
U saopštenju se naglašava da je, u skladu sa članom 35. Zakona o krivičnom postupku BiH, isključivo tužilac ovlašćen da rukovodi istragom i određuje daljnje radnje koje će biti preduzete. Sud, u ovoj fazi postupka, ima ulogu da obezbedi zakonitost preduzetih radnji kroz odlučivanje o predlozima Tužilaštva za određene mere koje zahtevaju sudsku odluku, kao što su mere obezbeđenja prisustva osumnjičenih lica.
Kako bi se obezbedila transparentnost postupka, Sud BiH je ustupio i video snimak održanog ročišta, što je prenela i agencija Euronews.ba.
Ova situacija dolazi u trenutku kada je politička klima u Bosni i Hercegovini napeta, a Milorad Dodik je često bio u centru pažnje zbog svojih stavova i akcija koje su izazivale kontroverze. Njegovo hapšenje i pritvor su bili predmet široke medijske pažnje i političkih komentara, s obzirom na to da je Dodik poznat po svojim separatističkim izjavama i postavkama koje se protive centralnoj vlasti BiH.
Dodik, kao lider Republike Srpske, često se suočava sa optužbama za kršenje ustava i zakona, a njegovi postupci su izazivali reakcije i u međunarodnoj zajednici. Mnogi analitičari smatraju da će ovo ukidanje pritvora dodatno pojačati političku dinamiku u zemlji, a moguće je da će se i dalje nastaviti rasprava o njegovim delovanjima i njihovim posledicama po stabilnost Bosne i Hercegovine.
U međuvremenu, političke stranke u zemlji prate razvoj situacije i pripremaju se na moguće reperkusije. Pitanje ustavne održivosti i prava entiteta u okviru BiH ostaje ključno, a Dodikova sudbina može uticati na buduće odnose između različitih etničkih i političkih grupa u zemlji.
U svetlu ovih događaja, pažnja javnosti će se verovatno fokusirati na sledeće korake koje će preduzeti Tužilaštvo BiH, kao i na reakcije koje će uslediti iz političkih krugova Republike Srpske i širom zemlje. Jasno je da je situacija u Bosni i Hercegovini kompleksna i da će se potrebna rešenja morati tražiti u dijalogu i saradnji svih strana.
Ova odluka o ukidanju pritvora Miloradu Dodiku može se posmatrati kao još jedna faza u dugotrajnom političkom procesu u zemlji, a kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, nadležni organi i političke stranke će morati da se suoče s izazovima koji dolaze, kako bi obezbedili stabilnost i mir u regionu.
