Danas se u Srbiji proslavlja jedna od najvažnijih i najčešćih slava, Sveti Nikola. Ova tradicija duboko je ukorenjena u kulturi i verovanjima srpskog naroda. Sveštenik Tomislav Krčmar, govoreći za Euronews Srbija, objasnio je ko je bio Sveti Nikola i zašto ga Srbi toliko poštuju i slave. Domaćini današnje slave su Rade i Ljiljana Ostojić iz Aleksinca, koji su podelili svoje iskustvo i opisali kako izgleda slavska trpeza u njihovom domu.
Sveti Nikola, prema rečima sveštenika Tomislava, bio je svetitelj iz IV veka. U ovoj tradiciji, Sveti Nikola je prepoznat kao zaštitnik moreplovaca, dece i studenata. On se smatra zaštitnikom koji pomaže ljudima u njihovim svakodnevnim životnim borbama. „Ljudi mu se obraćaju zbog svakodnevne životne bure koju imamo. Svakodnevni život svakog od nas ponaosob jeste jedno nemirno more gde mi treba da nađemo pre svega šta nam je cilj i kuda treba da plovimo“, istakao je sveštenik.
Sveti Sava, kao ključna figura u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, ostavio je poseban pečat na način na koji se proslavlja krsna slava. „U drugim pravoslavnim narodima, kroz krštenje i miropomazanje dobijamo duhovno plemstvo gde svako slavi svoj imendan. Naš svetitelj Sava preusmerio je to na porodicu, stvarajući porodično duhovno plemstvo. Tako je ikona našeg svetitelja, pre svega, taj plemićki grb koji treba da imamo u svom domu i da se ponosimo njime“, naglasio je sveštenik.
Sveti Nikola se uvek slavi posno, jer pada u vreme Božićnog posta. Porodica Ostojić iz Aleksinca započela je slavski dan odlaskom u crkvu i sečenjem slavskog kolača, što je tradicionalni deo proslave. Ljiljana Ostojić, domaćica slave, pokazala je kako izgleda slavska trpeza u njihovom domu. „Imamo pite sa sojom i kupusom, to je klasično srpsko jelo. Imamo gulaš od soje, cveklu, pitu sa jabukama, pasulj, ribu. Dakle, sve ono što se podrazumeva da bude na trpezi za Svetog Nikolu“, rekla je Ljiljana.
Na slavskom stolu, osim tradicionalnih jela, često se nalaze i druge posne delicije koje su deo srpske kuhinje. Ova proslava ne uključuje samo hranu, već i okupljanje porodice i prijatelja, što dodatno naglašava važnost zajedništva i porodice u ovim trenucima.
Sveti Nikola kao svetitelj simbolizuje nadu i zaštitu, i mnogi vernici mu se obraćaju u trenucima kada im je potrebna pomoć ili podrška. Ova tradicija proslave nije samo ritual, već i način na koji ljudi izražavaju svoju veru i povezanost sa duhovnim nasleđem. Proslava Svetog Nikole tako postaje prilika za jačanje porodičnih veza i obnavljanje duhovne snage.
Osim što se Sveti Nikola slavi u Srbiji, njegova popularnost se širi i među drugim pravoslavnim narodima, koji ga takođe prepoznaju kao važnu ličnost. Kako se tradicija prenosi kroz generacije, tako se i običaji i tradicije vezane za ovu proslavu obogaćuju novim elementima, ali ostaju verne svojim korenima.
U Srbiji, slava je više od običaja; to je deo identiteta i kulture. Proslava Svetog Nikole je prilika da se podsete vrednosti kao što su ljubav, poštovanje i zajedništvo. Na ovaj dan, porodice se okupljaju, dele radosti i obnavljaju svoje veze, čineći ovaj dan posebnim u srcima mnogih.
U zaključku, proslava Svetog Nikole u Srbiji predstavlja spoj tradicije, vere i porodičnih vrednosti. Kroz ovu slavu, Srbi ne samo da čuvaju svoja kulturna nasleđa, već i dalje grade i jačaju porodične veze koje su od suštinskog značaja za zajednicu.
